Окружни затвор Нови Сад — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (navodnici)
м (разне исправке; козметичке измене)
== Историја Окружног затвора ==
 
Током скоро 300-годишње историје [[Нови Сад|Новог Сада]] локација градског (окружног) затвора се мењала неколико пута, а до [[1986]]. године налазио у се налазио у самом центру града у [[Дунавска улица|Дунавској улици]]. Најдуже је као затвор служио казамат у оквиру [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], мада су у њему мање смештани осуђеници из [[Нови Сад|Новог Сада]], него много чешће затвореници из других крајева [[Аустро УгарскаАустроугарска|Аустроугарске]], међу њима и потоњи председник СФРЈ [[Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]]. Садашњи Окружни затвор на [[Клиса|Клиси]] је један од млађих затвора у земљи пошто је саграђен [[1986]]. године, а познат је по томе што једини у свом саставу има Цркву, саграђену [[2003]]. године.
 
=== Од 1748. до 1900. године ===
 
[[Нови Сад|Новог Сада]] током свог развоја дуго није имао затвор, него само неку врсту притвора смештену у импровизованим просторијама најчешће у објектима које је користио [[Градска кућа у Новом Саду|Магистрат]] за своје потребе. Судска власт је редовно обављала свој посао и изрицала казне, међу којима су биле и смртне, при чему је [[Нови Сад|Новог Сада]] имао и џелата који је посао обављао за редовну плату, а користиле су га и војне власти из [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]. Како затвора није било, осуђеници на дуже казне су ишли у друге затворе широм [[Аустро УгарскаАустроугарска|Аустро-угарске монархије]], а ретко у саму [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]]. У оквиру тврђаве затвор је смештен у простору код Београдске капије (десно када се долази из правца [[Нови Сад|Новог Сада]]). Данас је мало тога је остало као од трагова затвора у оквиру [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], јер је војска после [[1918]]. године те просторије користила за друге намене. Из списа који су говорили о самим ћелијама, говори да су биле само са дрвеним креветима и потпуно неусловне за боравак људи. Оно што се зна је и да су у њима углавном боравили ратни заробљеници и политички затвореници из разних крајева монархије и да су радили све могуће физичке послове у оквиру утврђења, али и на њивама као радна снага. Наводи се и да су сви били везани ланцима, па су становници подграђа увек знали када пролазе јер се чуо звекет ланаца. У казаматима [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]] је боравило према разним подацима најмање 100 затвореника, а чешће два до три пута више.
 
Међу познатијим затвореницима Тврђаве су били вођа [[Први српски устанак|Првог Српског устанка]] [[Ђорђе Петровић Карађорђе|Ђорђе Петровић Карађорђе]]. Он није био у затвору [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], него је са породицом, као и делом својих следбеника држан у кућном притвору у другим објектима. Он је 3. октобра [[1813]]. године био смештен у Горњу тврђаву и до [[22. јануар]]а [[1814]]. године је становао у Официрском павиљону где је био под стално био под присмотром, са ограниченим кретањем и контролом преписке. Међутим, неки други су били у затвору попут [[Владимир Јовановић|Владимира Јовановића]] и Љубена Каравелова, који су били [[1868]]. године оптужени за учешће у завери убиства [[кнез Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]]. Један од првих социјалиста у Војводини [[Васа Пелагић|Васа Пелагић]], такође је био заточен у казаматима [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]и новембра [[1872]]. године ухапшен, окован, али је после извесног времена, пуштен и протеран из [[Угарска|Угарске]]. Међу затвореницима у [[Петроварадинска тврђава|тврђаве]] крајем XIX века био је и [[Антун Густав Матош|Антун Густав Матош]], касније познати хрватски књижевник. Међу затвореницима налазили су се и родољуби који су [[1914]]. године стрељани у тврђавском рову, као жртве беса и освете [[Аустро УгарскаАустроугарска|Аустро-угарске]] војске. У то време у [[Петроварадинска тврђава|Тврђави]] је био затворен и потоњи вођа КПЈ И [[доживотни председник]] Југославије [[Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]]. Као подофицир, Броз је дошао у зиму [[1914]]. године у [[Петроварадинска тврђава|Тврђаву]] где је јавно је изнео своје антиратно расположење, признао да је социјалиста и да ће са фронта у Галицији побећи Русима. Када се за ово дознало био је ухапшен и затворен у једној ћелији код Београдске капије, што је до [[1993]]. показивала и спомен плоча која је потом уклоњена са те локације.
 
=== Од 1900. до 1986. године ===
 
Први прави затвор [[Нови Сад|Нови Сад]] ће добити [[1900.]] године, када ће [[Градска кућа у Новом Саду|Магистрат]]по пројекту архитекте Ђуле Вагнера у стилу класицизма саградити зграду суда и затвора у [[Дунавска улица|Дунавској улици]] 35. Затвор ће на овој локацији остати до [[1986]]. године када ће се преместити на [[Клиса (Нови Сад)|Клису]], а у њега ће се уселити [[Архив Војводине|Архив Војводине]], при чему је још [[1965]]. године зграда суда исељена и у њу ће се сместити [[Музеј Војводине|Музеј Војводине]]. Трагова некадашњег затвора у центру нема, сем што је један мањи део зида сачуван као споменик, али се старији Новосађани и даље сећају па зграду и даље зову „затвор“. Новосађани причају су заправо само високи зидови и стражара испред улаза свих тих година говорили да је ту таква објекат, али да многи који нису били из града нису ни знали шта је унутра. Зграда је потпуно реконструисана и преуређена за потребе [[Архив Војводине|Архива Војводине]], тако да се слабо може наслутити да је ту некада и био затвор. Иначе, у кругу затвора су својевремено обављане и смртне казне, а треба поменути да се прича и да је у једној од бивших ћелија која сада служи за чување архивске грађе намерно остављана алка на којој је био везан један од последњих људи над којим је у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] извршена смртна казна Димитрије Гавриловић звани Гавра (5. јула [[1977]]. убио два полицајца приликом пљачке трафике у улици Новосадског сајма у [[Нови Сад|Новом Саду]]).
 
==== Ратни затвори од 1941. до 1944. године ====
== Занимљивости о Окружном затвору ==
 
Мада је Окружни затвор у Новом Саду био више пута у жижи јавности због бекства осуђеника или других инцидената, постао је много познатији по томе што је посао први затвор у Србији који има Цркву и случају “бика Мићка”. Наиме, сакрални објекат је саграђен [[2003]]. године на иницијативу клисанског пароха Бранка Ћурчина, који је још од почетка деведестих редовно обилазио затворенике. Црква “Воздижења Часног крста” је саграђена уз помоћ донатора, при чему су сами затвореници обавили највећи део грађевинских и других радова. У овом објекту, сем православних верника, службу имају и представници осталих конфесија. Што се тиче Бика Мићко, он је од половине [[2007]]. до фебруара [[2008]]. године био притворен у затвору уз свог власника Хамдију Дурића, касније осуђеног због покушаја убиства. Наиме, након што је Дурић приведен због покушаја убиства, полиција није знала шта да ради са биком јер град [[Нови Сад|Нови Сад]]нема азил за животиње. На крају је уз посредовање неколико удружења за заштиту животиња нађено решење у томе да Мићко буде уз свог газду у затвору, а обојица су након суђења напустила притвор. Последње информације су говориле да је Мићко потом отишао у Бачку Паланку, али је његова судбина остала непозната.
 
== Литература ==
* Енциклопедија Новог Сада, Нови Сад, 1996.
 
1.572.075

измена