Олигархија — разлика између измена

Политички аналитичари кажу да је свако друштво неизбежно олигархијско ма који политички систем гледали. Број чланова олигархије не представља један сигуран критеријум за одређивање олигархијског система. С тога је битно анализирати с више пажње критеријуме припадности олигархијском друштву: како постати члан, како исти остати и како изаћи из тог друштва. Разне врсте критеријума, више или мање службене и више или мање стабилне у времену, могу ући у игру. Олигархије су сложени политички системи са често више кругова моћи, која је све више и више концентрисана, специјализована складно домену моћи на пример економска, правна, религиозна, војна, технолошка итд. чије изражавање је често дискретно и колегијално. У том случају обично говоримо о доминантним породицама за које политичка позиција јесте део наследства који се преноси деци и чије образовање је организовано у тој перспективи. Најактуелнији пример који нам је свима познат таквог понашања јесу породице [[Буш]] и [[Кенеди]] у [[САДСједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. Треба рећи да олигархијско друштво је нестабилно, његова моћ се мења временом (било да опада или расте) и тај феномен је додатно закомпликован спољашњим утицајима, на пример [[рат]]ни услови допуштају једном појединцу да концентрише и узме велики део моћи али уз ризик да ће олигархија нестати било поразом било победом ([[Рим]] који је и поред освајања доживио дебакл ).