Неокласична политичка економија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м интервики
мНема описа измене
Ред 1:
Неокласична политичка економија, поред марксистичке политичке економије, представља значајан правац у савременој економсој мисли ([[19. век]]). Главни представници су [[Карл Менгер]], [[Леон Валрас]], [[ВалфредоВилфредо Парето]], [[Алфред Маршал]], [[Густав Касел]] и др. Ова теорија економије у први план истиче појединца који има своје потребе и настоји да максимира своје корисности и преференције (микроекономска анализа). Према субјективном правцу, економија истражује људско понашање као однос између циљева људи и оскудних средстава које имају алтернативе употребе.
 
Најзначајнији допринос ове економске анализе је маргинална величина, односно укупна, просечна и гранична величина код свих економских појава (гранична корисност добра или гранична продуктивност инпута производње и сл.). Како је цена величина која предодређује употреба инпута производње, то су изучавања супституције еластичности тражње и знак опдајуће корисности добили велику важност.