Минојска цивилизација — разлика између измена

м
Bot: Migrating 54 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q134178 (translate me)
м (Фајл Minoan-Bull-Head-Rhyton.png је уклоњен јер га је на Остави обрисао Fastily са разлогом: Media without a license as of 24 February 2013)
м (Bot: Migrating 54 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q134178 (translate me))
{{Историја Грчке}}
{{3БГД12}}
'''Минојска цивилизација''' је [[Антика|античко]] друштво чије је средиште [[Крит]]. Крит је [[острво]] у [[Средоземно море|Средоземном мору]] дугачко 200, а широко 50 -{km}-. Минојска цивилизација има ово име јер се врховни свештеник и највећи владар звао [[Минос]]. Минојска цивилизација настала је око 3000 год п. н. е., а свој врхунац доживљавала је око 1500. п. н. е. О историји Крита сазнаје се на основу ископина, којих има много. Минојци су дошли на Крит са копна [[Античка_Грчка|Грчке]]. Клима и земљиште је било повољно те су се овде и населили. Главни град који су Минојци подигли био је [[Кносос]]. Ту је живело највише становника и налазила се владарева палата. Други важан град на Криту био је [[Фестос]].
 
==Крит у 30 — 12 веку п. н. е.==
Убрзо након завршетка раног бронзаног доба на острвима Егејског архипелага, на Криту је никла нова култура. Пионир археологије, сер [[Артур Еванс]], назвао је ову културу регионалним именом — раноминојском, да би је раздвојио од касније средњоминојске и позноминојске за време којих су палате монументалног карактера доминирале над острвом. Карактеристика раноминојске културе јесте да је по свој прилици избегла деструктивно пустошење које је преплавило велики део Егејског мора између 2250. и 2000. године п. н. е. Иако су нека места раноминојске културе очигледно била напуштена, а нека вероватно била оштећена пожаром (попут места Василики код [[Јерапетра|Јерапетре]]) или готово уништена, не зна се каква их је судбина задесила при крају овог периода.<ref name="а">-{Curtis Neil Runnels, Priscilla Murray, ''Greece before history. An archaeological companion and guide'', Stanford University Press, Stanford 2001, 76}-</ref>
 
Проблем је за откривање тога шта се заправо десило лежи у чињиници да се многе раноминојске палате налазе испод палата из средњег и позног периода (око 2000 — 1380. године п. н. е.). За монументалне комплексе палата у Кнососу, Малији и Фестосу се зна да су имале раније фазе, али се то не може систематски утврдити без уклањања структура из потоњих времена, које су од великог археолошког, архитектонског и туристичког значаја. На осталим местима попут остатака палате који леже испод града Ханије (западни Крит) и места Арханеса (јужно од Кнососа) такође нису могућа ископавања због већег броја савремених грађевина.<ref name="а"></ref>
 
Упркос свему томе ипак се верује да је постојао мањи или већи континуитет што се тиче развоја културе за време размака обележеним последњом фазом раноминојске и почетком средњоминојске културе, када је особена и врло софистицирана минојска култура у такозваном периоду плата попримила свој облик. Изгледа да су величина острва, а можда и његова удаљеност од копнене Грчке и Анадолије били довољни да га учине безбедним за време немирних векова (ранохеладски -{II}- — ранокикладски -{II}- период), што је био један од предуслова његовог процвата.<ref name="а"></ref>
 
== Привреда ==
== '''Нестанак критске цивилизације''' ==
 
Од самог свог почетка Крит се веома брзо развијао, јер је био острво и није стрепело од напада других народа онолико колико су стрепеле копнене државе. Пољопривреда је била највише развијена. Своје пољопривредне производе у великој мери извозили. Обрађивали су [[камен]], [[бронза|бронзу]], [[сребро]], [[злато]] и правили разне украсе, ножеве, секире. Ископани су и многи грнчарски производи на којима су сликане животиње или геометријски цртежи. Минојска уметност такође била веома развијена.
 
== Ратови ==
''На Криту је цветала чувена цивилизација која се клањала бику, градила величанствене палате и трговала широм Средоземља. Нестанак те напредне културе у 15. веку пре н. е. никада није убедљиво објашњен.''
 
У свом првом раздобљу Минојци нису ни са ким ратовали, међутим са временом почели су напади од других Грчких племена. Најзад, око 1400 год п. н. е. Кносос је разорен од стране [[Микенци|Микенаца]], народа који је био настањен на [[Пелопонез]]у. Минојска цивилизација била је веома значајна, јер су Микенци Минојску културу пренели на копно и тамо створили нову, засновану на минојској, [[микенска култура|микенску културу]].
 
== Извори ==
До почетка 20. века, археолози Криту нису придавали посебан значај. Стари Грци, међутим, приповедали су бројне приче о том брдовитом острву на југу Егејског мора. За њих је Крит био домовина вештих морепловаца, којом је владао легендарни краљ Миној, рођен у тајној вези врховног бога Зевса и феничанске принцезе Еуропе. Да би отео Еуропу, Зевс се претворио у бика и однео принцезу на Крит.
{{reflist}}
 
== Спољашње везе==
Према легенди, Миној је био велики и праведан краљ који је владао великим бројем егејских острва и грчким копном. Легенда такође приповеда о Минотауру – створењу с људским телом и главом бика – који је лутао обалом да би терао уљезе. Из легенде сазнајемо и о лавиринту у који је Миној закључао Минотаура, којем је сваке девете године жртвовано по седам младића и девојака, све док Тезеј није убио чудовиште.
{{Commonscat|Minoan culture}}
 
{{Античка Грчка}}
 
[[Категорија:Минојска цивилизација]]
 
{{Link GA|de}}
==== Минојево острво ====
 
Вековима су поменуте приче сматране плодом маште, а Криту су давале призвук тајновитости и егзотике. Све се променило захваљујући напорима британског археолога Артура Еванса. Почетком 20. века, након ископавања Минојеве палате у Кнососу, Еванс је утврдио да легенда о краљу Миноју почива на чињеницама и да је Крит био центар напредне културе још 2.000 година пре Христовог рођења. Еванс је ту цивилизацију назвао минојска у славу Миноја.
 
По његовом мишљењу, Крићани су били прва поморска сила у свету. Њихова култура утицала је и на бројне друге културе, од западне Европе до Египта. Били су толико моћни, као трговачка и поморска сила, да су наметнули данак чак и Грцима који су у то време били варвари.
 
Ипак, и даље не постоје детаљнији подаци, јер тај народ, за који се сматра да је имао значајну улогу у историји, није оставио никакве писане трагове. Глинене таблице откривене на разним налазиштима ништа нам не говоре јер минојско писмо, такозвано линеарно А, још није дешифровано. Стога једино можемо да се ослонимо на рад археолога.
 
==== Палата у Кнососу ====
 
Почеци минојске културе везују се за 2500. годину пре н. е., док врхунац ова култура достиже око 1600. пре н. е. Њен политички, економски и културни центар био је град Кносос на северној обали острва, где се налазило и седиште минојског владара. Простран комплекс на површини од 20.000 м2 био је заиста величанствен. Око централног дела кружно се низало 1.500 соба: личних одаја, сала за пријеме, купатила, остава, галерија, као и велики број степеништа. Лепе зидне слике откривене у читавој палати сведоче да су Минојци по занатском умећу били много испред својих суседа. Кносос, међутим, није био једини значајан град у минојском краљевству. На острву се налазило још неколико градова палата: Фестос, Малија и Хагија Тријада. Но, тај високо развијен свет необјашњиво је нестао око 15. векова пре Христовог рођења. Чак и данас постоје само претпоставке о нестанку ове културе.
 
 
 
Британски професор античке историје К. Т. Фрост објавио је у лондонском листу Тајмс 1909. године чланак у ком је поставио питање да ли је минојска цивилизација можда повезана на неки начин с легендом о изгубљеном континенту Атлантиди. Фрост је изјавио да су Крит и Атлантда била острвска краљевства и велике поморске силе које су доживеле изненадан крај.
 
==== Да ли је крив вулкан? ====
 
После тридесет година, генерални директор за археолошка истраживања у Грчкој, професор Спиридон Маринатос, изнео је другачије мишљење. Током ископавања открио је шупљину испуњену пловућцем. На основу тог налаза закључио је да је Крит у доба минојске цивилизације уништен услед вулканске активности. Познато је да је катастрофална вулканска ерупција збрисала с лица земље острво Теру (данашњи Санторини), око 120 км северно од Крита, током 2. миленијума пре н. е. Маринатос је навео пример разорног плимног таласа који је настао у ерупцији вулкана Кракатау у Индонезији 1883. године. Указао је на то да је слична катастрофа могла да уништи Крит. Даља ископавања на Санторинију открила су, између осталог, минојско насеље близу данашњег града Акротирија.
 
Попут римске Помпеје, и овај минојски град нестао је под вулканским пепелом. Дуго су ови налази поткрепљивали претпоставку да је минојска цивилизација нестала у ерупцији и плимном таласу незапамћених размера. Према Маринатосу, катастрофа се одиграла пре н. е. У даљим истраживањима су вулканолози и други стручњаци овај датум померили у даљу прошлост – на 1628. годину пре н. е. У то време, међутим, минојска култура достигла је врхунац и цветала је још најмање једно столеће. Због тога је Маринатосову претпоставку тешко прихватити.
 
 
 
==== Микенска најезда ====
 
Археолози и историчари данас сматрају да су Крит постепено освајали Грци с копна, нарочито Микејани. Иако не одбацује идеју о катастрофалној ерупцији вулкана, ова претпоставка указује и на природне и на људске факторе који су убрзали пропаст и пад минојске цивилизације. Од 1450. године пре н. е. на Криту се дешавају промене. Зидне слике приказују мотиве и ликове. Грнчарија је украшена ратним призорима, али је оружје другачије од онога које се првобитно користило на Криту.Оружје, грнчарија и накит нађени у гробовима из ратног периода око Кнососа сигурно нису минојског порекла. Поред тога, од 1450. пре н. е. натписи на минојском готово да не постоје; од тога доба сви писани докази су на микенском грчком, језику чије је писмо познато као линеарно Б.
 
Чини се да се догодила инвазија. Али где? И када? Сасвим је могуће да је Крит био ослабљен унутрашњом кризом или борбом за моћ у којој је власт доспела у руке неког аутократе; археолошки налази показују да су критски градови који су већ потпали под власт нападача доживели економски процват. Могуће је да је ерупција на Тери опустошила острво, где је до тада у изобиљу било воде за пиће, вегетације и траве за испашу. Микењанима, у тим околностима, вероватно није било тешко да се искрцају на Крит и угуше отпор Минојаца.
 
Да ли је минојска цивилизација доживела пропаст због инвазије, катастрофалних поплава или споја политичких и природних фактора? Тајна пропасти минојске културе биће коначно решена само преданим и стрпљивим радом археолога и истраживача.
 
==== Литература ====
"Poslednje misterije sveta", Reader's Digest, 2008. godina
205.365

измена