Алексеј Јавленски — разлика између измена

'''Алексеј фон Јавленски''' ({{јез-рус|Алексей Георгиевич Явленский}}, {{јез-нем|Alexej von Jawlensky}}, 25. март 1864. или [[1865]], [[Торшок]] — 15. март [[1941]], [[Висбаден]]) је био [[Русија|руски]] [[Сликарство|сликар]] и један од предводника покрета [[Експресионизам|експресионизма]].

== Биографија ==

Јавленски је рођен као пето дете Георгија Никифоровича Јавленског и Александре Петрове Медведеве. Са својих шеснаест година он је живео са фамилијом у [[Москва |Москви]] са циљем да постане официр и открио је љубав према сликарству и на светској изложби [[1880]]. први пут се сусрео са модерном уметношћу и почео је као аутодидакт своје сликарске и цртачке способности развијати редовним посетама у [[Галерија Третјаков|Галерији Третјаков]].

Као официр у руској гарди у почетку у рангу штапског капетана био је премештен у [[Санкт Петербург]] и постао ученик [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]] на петерсбуршкој академији коју је посећивао од [[1889]]. – [[1896]]. [[1896]]./[[1897 |97.]] оставља војничко звање и посвећује се сликарству и упознаје [[Маријане фон Верефкин |Маријану фон Верефкин]] и жени се са њом [[1922]]. године и одлази у [[Минхен]] где у сликарској школи [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]] упознаје [[Василиј Кандински |Василија Кандинског]].

[[1902]]. добио је сина који је касније такође постао сликар. После [[Реализам |реализма]] који је гајио у прво време у Минхену сликао је у стилу [[Винсент ван Гог |Винсента ван Гога]]. Онда је сликао под утицајем [[Експресионизам |француских експресиониста]] све до избијања [[Први светски рат |Првог светског рата]].

Заједно са [[Василиј Кандински]]м, [[Адолф Ербслох |Адолфом Ербслохом]], [[Габријела Минтер |Габријелом Минтер]], [[Маријане фон Верефкин |Маријаном вон Верефкин]] основао је [[1909]]. „Ново уметничко удружење Минхен“ које је претходило каснијем „[[Плави јахач |Плавом јахачу]]“ који су основали [[Василиј Кандински]] и [[Франц Марк]] и којем је Јавленски врло брзо приступио.

[[1914]]. морао је Јавленски да напусти Немачку и настанио се у [[Швајцарска |Швајцарској]]. Ту је радио „Варијације за тему за пејсаже“. [[1924]]. Основао је са [[Василиј Кандински]]м, [[Паул Кле |Паулом Клеом]] и [[Лионел Фајнигер |Лионелом Фајнигером]] групу „Плаве четворице“ која је излагала у [[Немачка |Немачкој]] и [[САД]]. Нацисти су [[1937]]. године прпгласили 72 његова дела за „дегенерисану уметност“ , а тадела су постхумно излагана у [[Документа Касел]] [[1955]]. године у [[Касел]]у. [[1934]]. године је изгубио немачко држављанство.