Матијас Гриневалд — разлика између измена

| име = Матијас Гриневалд

| дан_рођења датум_рођења = [[1470]].

| дан_смрти датум_смрти = [[1528]].

После године [[2002.]]. истраживачке публикације од Карл Арндта су откриле да се уметник звао Готхарт а по презимену Нитхарт и да је његов монограм био М. Г. Н. (Матхис Готхарт Нитхарт). У историју уметности је ушао као Матијас Гриненвалд што можемо захвалити Јоахиму Садранту његовом првом биографу и биографији која је настала [[1675]] — [[1679.]]. године и оваково име се употребљава и у немачком простору и интернационално је прихваћено.

Други велики сликар поред Дирера био је Матијас Готхарт Нитхарт назван Гриневалд, уметник који је преко једне заблуде назван Гриневалд родио се око [[1470.]]./[[1480.]]. у [[Вирцбург]]у и [[1528.]]. умро је у [[Хале]] на Сале. Постао је познат искључиво у 20. веку. Где је стекао своје образовање је данас непознато али је извесно познавао дела од [[Андреа Мантења|Мантење]], [[Леонардо да Винчи|Леонарда]], [[Рафаело Санти|Рафаела]], [[Хијеронимус Бош|Хијеронимуса Боша]] и [[Ханс Холбајн Млађи|Холбајна]]. Одрастао је у [[Вирцбург]]у и између година [[1501.]]. и [[1521.]]. је био власник радње у [[Селигенштат]]у. Већину свог живота је провео у [[Мајнц]]у. Био је протестант и одобравао је учење [[Мартин Лутер (реформатор)|Мартина Лутера]].

Од његових првих дела је познато Крист на крижу [[1502.]]./[[1503.]]. године. [[1510.]]. наступио је као грађевинар у службу код бискупа у Мајнцу. У та времена он слика вишеделне табле олтара за цркве и катедрале стварајући своја олтарска дела по којима је познат.

Године [[1516.]]. је постао дворски сликар племића- курфирта Албрехта Бранибурског. Из непознатих разлога и вероватно због својих убеђења као лутерана морао је ово радно место да напусти [[1520.]]. године.

[[Датотека:Grunewald Triple.jpg|мини|300п|Троструки портрет „Триас Романа“, цртеж кредом [[1525.]]. Државни музеј, [[Берлин]]]]

* Његово главно дело је '''Исенхајмски олтар''' настао између [[1513.]]. и [[1515.]]. године који комбинује [[сликарство]] и [[вајарство]] са савршеним изображењем израза и људског тела у покрету. Сада се може видети у музеју у [[Колмар]]у у [[Француска|Француској]]. Био је наручен од стране праецептора Гуида Гуерсија као главни олтар за манастирску цркву св. Антонија у Исенхајму у [[Алзас]]у у Француској. Ово дело је током дугог времена приписивано Албрехту Диреру а делује на нас снагом којом је осликана Сикстинска капела од стране једног [[Микеланђело|Микеланђела]]. Ова резбарена шкриња има два пара крила која се покрећући стварају три позорнице. У склопљеном стању се види Распеће која је вероватно најимпресивније које је икада насликано. Распеће је по своме деловању озбиљно док је када се отворе спољашња крила даље сцене већ много ведрије. На крилима овог складног олтара се налази Св. Антоније и Св Себастијан и ред великих појава на лицу и задњим странама појединих крила; Девица Марија ослављивана анђелима у готској архитектури и Мадона- Марија као мати са малим Кристом у наручју, на задњој страни су такође ; прикази из живота светаца Антонија и Павла, Кристово устајање из мртвих и откровење Маријино а на другој страни и разапињање Криста на криж са Маријом и Јованом Рељеф у средини представља стављање Кристовог тела у гроб. Овде је најупадљивије постављање покрета који прожима ове слике које конфронтира са схватањима из позне готике. Светлост коју употребљава је богата у преливима боја и карактеризирана је беспримереном смелошћу и може се мерити и упоређивати само са бојом у сликама у Венецији.

* '''Ругање се Кристу''' [[1503.]]. године, дрвена плоча 109 x 74

* '''Разапињање Криста''', довршено око [[1505.]]. године, дрвена плоча 179 x 92

* '''Крила Хелеровог олтара''', око [[1510.]].- [[1512.]]. године платно на дрву 185 x 150

* '''Чудо са снегом''', [[1517.]].- [[2519.]]. године дрво 179 x 92

* '''Девица Марија са дететом''', око [[1518.]]. године 62 x 46

* '''Св. Еразмус и Маурициус''' око [[1521.]].- [[1523.]]. дрвена плоча 226 x 176

* '''Оплакивање Криста''', око [[1524.]].- [[1523.]]. дрвена плоча 36 x 136

Слика:Mathis Gothart Grünewald 007.jpg| ''Разапињање на крст'', [[дрвена плоча]], [[Национална галерија у Вашингтону]] [[1502.]].

Слика:Mathis Gothart Grünewald 062.jpg| ''Ругање Кристу'', дрвена плоча, [[Стара пинакотека]] у [[Минхен]]у, [[1503]] — [[1505.]].

Слика:Mathis Gothart Grünewald 044.jpg| ''Исенхајмски олтар, Устајање из мртвих'', дрвена плоча, [[Колмар]], [[1515.]].

Слика:Mathis Gothart Grünewald 001.jpg|''Мадона'', дрвена плоча, [[Шупах]], [[1517]] — [[1519.]].

Слика:Mathis Gothart Grünewald 003.jpg|''Оснивање Санта Марија Мађоре у Риму'', [[1517]] — [[1519.]].

Слика:Mathis Gothart Grünewald 011.jpg| ''Св. Морис и Св. Еразмо'', [[Стара пинакотека]] у [[Минхен]]у, [[1517]] — [[1523.]].

# Altdeutsche Malerei, Geerd Westrum, München, [[1979.]].

# Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb [[1959.]].

# Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, [[1959.]].

# Svet umenia, IKAR, Bratislava [[2002.]].

# Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica [[2004.]].

# Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava [[2001.]].

# Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha [[1996.]].