Никола Нешковић — разлика између измена

'''Никола Нешковић''' (*[[1740]]. [[Пожаревац]] — † [[1785]]. [[Вршац]]) је био [[Србија|српски]] [[сликар]], [[иконописац]] и [[портретиста]]и један од успешних [[Списак српских сликара|сликара у Србији]] свога времена. Деда по мајци [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]].

 

Још као дечак је против воље родитеља похађао једног [[зограф]]а код којег је учио занат [[сликар]]а. За време рата [[Аустрија|Аустрије]] против [[Турска|Турака]] отац га је склонио у Аустрију са кумом али када је умро а кум пропао, млади Нешковић је изгубивши сав новац постао ученик једног [[Вршац|вршачког]] живописца и одавао се своме омиљеном занату. Једно време је био и у [[Пожун]]у који је био у то време у неку руку престоница у [[Аустроугарска|Угарској]] као помоћник неког сликара [[Немци|Немца]]. Као сликар Нешковић је био солидан мајстор и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника [[Јаков Орфелин|Јакова]] и [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелина]], [[Теодор Крачун|Крачуна]], [[Теодор Илић Чешљар|Чешљара]] и других школованих сликара тога времена. У Вршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из манастира Шемљуга која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Следећи познат његов рад 1762 то је илуминирање једног рукописа под називом „Параклис Стефану Дечанском“. Године 1764. боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви св Георгија у Фабрици. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу, на иконостасу тамношње придворне капеле у Владичанском двору. Ово дело довршено је 1763. године.

 

 

{{клица-уметник}}