Богдан Шупут — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 3:
| слика = Bogdan Šuput - foto.jpg
| опис_слике = Богдан Шупут, српски сликар
| датум_рођења = [[6. септембар]] [[1914.]].
| место_рођења = {{зас|Aустроугарска}} [[Сисак]], [[Aустроугарска]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[20. јануар]] [[1942.]].<ref>Текст Николе Кусовца,:[[Енциклопедија Југославије]] ЈЛЗ. Загреб том 8 стр. 287</ref>
| место_смрти = {{зас|Краљевина Југославија}} [[Нови Сад]], [[Краљевина Југославија]]
| држава_смрти =
Ред 20:
 
== Биографија ==
Рођен је [[6. септембра]] [[1914.]]. године у Сиску. Са девет година сели се са родитељима у [[Нови Сад]]. Похађа Државну мушку гимназију у Новом Саду, а касније уписује Краљевску уметничку школу у Београду, а професори су му [[Бета Вукановић]], [[Драгослав Стојановић]], [[Симеон Роксандић]], [[Љуба Ивановић]] и [[Никола Бешевић]]. Сматрајући га својим најдаровитијим учеником, Љуба Ивановић га је наговарао да се посвети искључиво графици, а када је 1937. основана [[Академија ликовних уметности у Београду]], предлагао га је и за свог асистента. Међутим, Шупут који је у међувремену био у Паризу ([[Матица српска]] га је послала на Париску међународну изложбу као младог талентованог уметника) и одушевио се колоритом и сликањем уљаним бојама одбија понуду свог омиљеног професора. Сарадник Студентске матице у Новом Саду постаје 1935. године. Истовремено почиње да објављује графике и карикатуре у новосадским листовима „Дан“ и „Реггели Úјсáг“, као и у београдској „Политици“ и „Ошишаном јежу“. Сарадник Студентске матице у Новом Саду постаје 1935. године.
[[Датотека:Bogdan Šuput, Pogled sa Banstola.jpg |оквир|десно| Богдан Шупут, '''Поглед са Банстола према Дунаву''' (1938), Галерија Матице српске у Новом Саду]]
Од 1936. до 1938. похађа Академски течај на Уметничкој школи у Београду, с ког се исписује да би отишао у [[Париз]] на сликарско усавршавање. Тамо учествује у оснивању Удружења југословенских ликовних уметника који живе у Паризу, 1938. године. У то време објављује графике са социјалном тематиком у алманаху „Војвођански зборник“ и часопису „Наш живот“ у Новом Саду.
Ред 27:
Из Париза се у Нови Сад враћа 23. јуна 1939. и постаје члан групе „Десеторица“, у којој су поред њега били и [[Љубица Сокић|Љубица-Цуца Сокић]], [[Даница Антић]], [[Јурица Рибар]], [[Стојан Трумић]], [[Алекса Челебоновић]], [[Никола Граовац]], [[Душан Влајић]], [[Бора Грујић]] и [[Миливој Николајевић]]. Непосредно после формирања групе „Десеторица“, њени чланови су од 25. фебруара—7. марта 1940. приредили заједничку изложбу у великој сали Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ у Београду.
Средином марта 1940. године Шупут посећује Улцињ, а у августу рудник Љубију, ради одмора и у потрази за новим сликарским мотивима. На јесен исте године одлази на служење војног рока у Сарајево. У априлском слому Југославије, 1941. године, доспева у немачко заробљеништво. У заробљеничком логору Сталаг -{IV}- А у [[Олберсдорф]]у, у [[Саксонија|Саксонији]], припада илегалној организацији „Друг“, али је активан у културно-уметничком животу и ради сценографију за тамошње приредбе.
Успева да изађе из логора [[1. новембра]] [[1941]], и после једанаест дана стиже у Нови Сад, али је [[23. јануара]] [[1942.]]. стрељан заједно са мајком и тетком у [[Новосадска рација|рацији]] коју су извршили мађарски фашисти.
 
=== Опус ===