Иван Рибар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
 
== Биографија ==
Рођен је у [[21. јануар]]а [[1881]]. године у селу [[Вукманић]], код [[Карловац|Карловца]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Средњу школу је завршио у [[Карловац|Карловцу]], [[Право|Права]] је студирао у [[Загреб]]у, [[Праг]]у и [[Беч]]у, а докторирао на [[Загребачко свеучилиште|свеучилишту у Загреб]]у. Припадао је хрватској напредној омладини и активно учествовао у свим акцијама против мађарона и франковаца, а за народно јединство, слободу и независност [[Хрватска|Хрватске]]. Један је од оснивача [[Хрватска напредна демократска странка|Хрватске напредне демократске странке]].
 
Као члан [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]] изабран је први пут за народног заступника у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]], [[1913]]. године. Био је и члан заједничког парламента у [[Пешта|Пешти]], чиме је одустао од прокламованих идеја у младости.
 
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], иако изабрани народни заступник, био је талац, затим отеранпослат на источни фронт против царске [[Русија|Русије]]. Тада је потписао познати позив Соколима да се боре за ослобођење и уједињење.
 
=== Деловање између два светска рата ===
=== Међуратно деловање ===
Рибар је био одушевљени Југословен. Године [[1918]]. постаје члан Централног одбора Народног вијећа у [[Загреб]]у, а [[1919]]. године председник Привременог народног представништва [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]]. Године [[1920]]. изабран је за народног посланика као члан [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], а Председник Уставотворне скупштине постаје исте године и на том месту остаје све до [[1922]]. године. Борио се за споразум и сарадњу са Хрватском Сељачком Странком (ХСС). Преседавао је скупштинском расправом, када је [[Пуниша Рачић]] убио [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]] и ранио његовог брата. После завођење диктатуре [[Александар I Карађорђевић|краља Александра]], тражио је да његова странка апстинира.
 
У току [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] радио је са истакнутим интелектуалцима на оснивању Народног фронта слободе. Затим је био активан члан Удружене опозиције, па је због тога, заједно са [[Драгослав Смиљанић|Драгославом Смиљанићем]], исључен из [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]]. За све време диктатуре бранио је комунисте пред судом.
Ред 46:
 
=== Други светски рат ===
ПочеткомПосле слома Југославије [[1941]]. године солидарисаоподржао сеје саактивни политиком активног отпораотпор непријатељу. ПослеКада дизања оружаног устанка ује [[Србија|Србији]] подигнут масовни устанак, једно време је илегално боравио у [[Београд]]у, а потом илегално отишао у [[Загреб]] одакле се пребацио на ослобођену територију. Током [[1942]]. године је примљен у чланство [[КПЈ]] и радио је на припремама за сазивање [[АВНОЈ]]-а. На [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању АВНОЈ]]-а у [[Бихаћ]]у [[26. новембар|26.]] и [[27. новембар|27. новембра]] [[1942]]. године изабран је за председника АВНОЈ-а на коме положају је остао све до [[1945]]. године.
 
У рату је изгубио оба своја сина: [[Јурица Рибар|Јурицу]] и [[Иво Лола Рибар|Иву]], као и супругу Тоницу.