Дако Пуач — разлика између измена

Рођен је [[27. новембра]] 1919. године у селу [[Крушево (Брестовац)|Крушеву]] код [[Славонска Пожега|Славонске Пожеге]]. Основну школу похађао је у [[Стрежевица|Стрежевици]]. Због слабог материјалног стања породице није наставио школовање, већ је остао на селу и бавио се [[земљорадња|земљорадњом]].

 

[[Априлски рат|Капитулацију Југославије]] дочекао је на одслужењу кадровског рока и одмах се вратио у своје село. Већ првих дана оружаног устанка био је повезан с организацијом [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] преко Јове Милановића-Црње и активно деловао у околини [[Бучје|Бучја]] и [[Каменска|Каменске]]. Сарађивао је и с Ћиром Дропулићем, коме је приликом напада на Каменску, [[1941]], дао исцрпне податке о том упоришту. Те јесени ступио је у [[Славонски партизански одред]] и убрзо био унапређен у [[командир]]а чете. Истакао се у многим борбама, попут напада на [[Горње Врховице]], у борби код [[Њежице|Њежица]] и остало.

 

У [[мај]]у [[1943]]. године, Пуач је постављен за команданта [[21. славонска бригада|21. бригаде]] [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]. У [[јануар]]у [[1944]], у једном је јуришу код села [[Подворице]] у [[Србија|Србији]] био тешко рањен. Упућен је на лечење у савезничку базу у [[Италија|Италији]], где је остао све до августа исте године. Премда инвалид, Пуач је након повратка у [[Југославија|Југославију]] постао заменик команданта [[47. српска дивизија НОВЈ|47. српске дивизије]], а у [[новембар|новембру]] исте године постављен је за команданта [[24. српска дивизија НОВЈ|24. српске дивизије]]. Након пробоја [[Сремски фронт|Сремског фронта]], његова дивизија се истакла у тешким [[Вировитички мостобран|борбама за Вировитицу]], [[Напад на Копривницу октобра 1944.|Копривницу]] и низ других места у [[Славонија|Славонији]].

 

После рата Пуач је остао у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] као командант дивизије, затим начелник штаба и командант корпуса.