Википедија

Планинарско друштво Клековача — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Značka_Klekovače.jpg|мини|200п| <center> Значка Планинарског друштва „Клековача“ </center>]]
'''Планинарско друштво Клековача''' ("Стијег планинки“, „Планинари") из [[Град Приједор|Приједора]] је основано 1920. године у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Настало је спонтано у ентузијазму и еуфорији завршетка [[Први свјетски рат|Великог рата]]. Ове године прославља 92. рођендан. <ref name=autogenerated1>Архив завичајног музеја у Приједору</ref> <ref>Марјановић Ненад, Тенис у приједору 1914-1999, Тениски клуб Приједор,1999.</ref>
 
Ред 5:
== Историјат ==
 
Планинарско друштво [[Клековача]] из Приједора основано је далеке 1920. године. Основали су га људи који су вољели планину а без [[Козара|Козаре]] нису могли. Упоредо са оснивањем Скаутског друштва, те 1920. године, гимназијски професор Миливоје Милетић је основао „Стијег планинки“. Готово сви први чланови овог друштва „регрутовани“ су директно из школских гимназијских клупа. Приједорска гимназија је, иначе, најзначајније обликовала културни профил свога града. Ускоро друштво мијења име у „Планинари“, да би 1953. године постало [[удружење грађана]], добило данашње име „Планинарско друштво Клековача- Приједор“ и наставило са организовањем и ширењем [[Планинарење|планинарског]] спорта. <ref name=autogenerated1 />
 
Оснивачи и значајни чланови овог друштва су: Миливоје Милетић, Тоде Ђудуровић, Фрањо Абрамовић, Јунуз Караџић, Владо Грубљешић, Данило Петровић, Брана Морача, Даница и Младен Ђермановић, Мишо Балтић, Владо Абрамовић, Александар Бојко, Владо Мирковић, Драго Колар, Драган Босанчић, Бранко Кресојевић, Јовица Мандић, Морача Ненад, Данијал Џафић, Звонимир Валентић... Они су ентузијасти и пионири организованог бављења планинарењем.
 
У оснивању, а и дуговјекости Планинарског друштва Клековача из Приједора, посебан допринос су имали гимназијски професори. Поред оснивача планинарског дурштва, професора Миливоје Милетић, треба издвојити и професора хемије и биологије, Јунуза Караџића. Љубављу према планини и планинарењу и својој професорској професији, он је цијелог живота учио и стварао нове заљубљенике и науке и планине.
 
Бранко Кресојевић организује прве спелеолошке експедиције. Истражује се [[Хрустовачка пећина|Хрустовачка пећина]] у близини [[Сански Мост|Санског Моста]]...
 
Успјешно наступа и екипа планинарског друштва у такмичењу из [[Оријентација|оријентације]]. Такмичари су Јовица Мандић, Ненад Морача, Данијал Џафић, Ратко Гвозден, Звонимир Валентић, Миодраг Деретић. Постигнути резултати су на завидном нивоу.
 
Први школовани спасиоци и водичи горске службе спасавања са завршеним обуком на [[Прењ|Прењу]], били су Јовица Мандић и Ненад Морача.
 
 
Ред 21:
У почетку, рад друштва је био везан за образовне институције града, у циљу извођења што већег броја ученика на планину [[Козара|Козару]], која је у непосредној близини града. Рад са школама је резултирао наглим омасовљењем друштва, што је створило основу за његово функционисање и у будућности.
Данас, планинарско друштво Клековача је развијена организација која дјелује кроз рад више секција и комисија. Основни циљ друштва је и даље промоција планинарског спорта међу младима. Поред тога рад друштва се проширио и на остала поља, као што је организовање редовних седмичних излета на Козару, организовање похода на планине у региону, уређење и маркирање планинарских стаза, рад са школарцима кроз [[Екологија|еколошке]] радионице, учествовање на оријентационим такмичењима, планинарским маратонима, итд.
У свим секцијама друштва, кроз специјалистичке обуке и такмичења, кроз много видова планинарских активности, друштвом је прошло више до 10000 чланова. Било је на десетине високогорских похода и више пута су освајани сви значајнији планинарски врхови на просторима бивше Југославије, као и много врхова широм [[Европа|Европе]] и свијета. ([[Пиринеји]]- [[Шпанија]], [[Мон Блан]]-[[Француска]], [[Доломити]] - [[Италија]], [[Матерхорн]] - [[Швајцарска]], [[Гросглокнер]] - [[Аустрија]], [[Високе Татре]] - [[Словачка]], [[Рила]] - [[Бугарска]], [[Олимп]] - [[Грчка]], [[Улу Даг]] - [[Турска]], [[Камел Хумп]] - [[Северна Америка]]).
 
У властитој организацији остварене су експедиције: " [[Кавказ]] 90" и "[[Памир]] 91". Чланови Планинарског друштва „Клековача“ судјеловали су и у експедицијама бившег Планинарског Савеза БиХ: "[[Анди]] 88", "[[Тјен Шан]]" и "[[Хималаји]] - [[Нанга Гарбат]] 90". Чланови друштва прешли су и чувени „Пут пријатељства“ Италија-Аустрија-[[Словенија]] освојивши око 30 најпознатијих врхова.
Ред 33:
Друштво је требало да носи назив своје матичне планине [[Козара|Козаре]], која већим дијелом припада територији Града [[Приједор]]а, међутим у [[Бањалука|Бањалуци]] је 1952. године, годину прије него у Приједору, основано планинарско друштво које је присвојило назив Козара.
 
Када су давних шездесетих година прошлог вијека приједорски планинари организовано посјетили планину Клековачу, задивљени планином, литицама и шумама прашуме [[Лом]], погледом ка [[Осјеченица|Осјеченици]], [[Грмеч|Грмечу]] и својој Козари, људима из катуна са Аташевца, и наравно [[рунолист|рунолистом]], готово једногласно су донјели одлуку да се приједорско планинарско друштво назове Планинарско друштво „Клековача“. Тако је планина Клековача кумовала планини Козари и њеним планинарима!<ref>Козарски вјесник</ref>
 
== Референце ==▼
{{reflist}}
 
== Види још ==
* [[Планинарење]]
* [[Планинар]]
 
▲== Референце ==
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Планинарско_друштво_Клековача”