Прогресивна парализа — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (navodnici)
м (разне исправке; козметичке измене)
MeshID = D009494 |
}}
'''Прогресивна парализа, сушење мозга, прогресивно лудило, неуросифилис''' <ref>[http://www.vokabular.org/?search=progresivna%20paraliza&lang=sr-lat Progresivna paraliza - Vokabular - Srpski rečnik]</ref> ({{јез-лат|Paralisis progresiva}}) je прогресивно обољење нервног система које се јавља у терцијарном стадијум [[сифилис]]а, након 5 до 20 или више година од примарне заразе узрочником сифилиса, бактеријом [[сифилис|трепонемом палидум]].<ref>{{ен}}Richard P Knudsen, ''Neurosyphilis'', Aug 7, 2009 [eMedicine] </ref> Болест се карактерише постепеним уништавањем или дегенерацијом [[неурон]]а и других структура [[нервни систем|нервног систем]] пре свега кичмене мождине и њених структура које преносе сензорне [[Информација|информације]]. Дегенеративне промене нерава су присутне у централном нервном систему и леђним кореновима (задњим коренима) [[кичмена мождина|кичмене мождине]] одговорним за пренос информација о положају тела, осећају додира (пропроцептори), [[Вибрације|вибрацијама]], процени додира. Болест карактеришу жаришна (фокална) неуролошка оштећења нервног система (кранијалних нерава са парезом или парализом мишића ипоремећајем вида) удружена се цереброваскуларним променама (и могућим можданим ударам). У крајњој фази њеног развоја болест карактерише појава генерализоване парализе, психички поремећаји (психозе, делиријум, деменција) и мождани удар који најчешће претходи [[смрт]]и болесника.<ref>Mitsonis CH, Kararizou E, Dimopoulos N, Triantafyllou N, Kapaki E, Mitropoulos P, et al. ''Incidence and clinical presentation of neurosyphilis: a retrospective study of 81 cases''. Int J Neurosci. Sep 2008;118(9):1251-7.</ref>
 
== Етиологија ==
 
== Епидемиологија ==
Увођење [[пеницилин]]а смањило је [[Инциденца|инциденцију]] терцијарног [[сифилис]]а на мање од четири болесника на 100.000 становника, <ref>Kilmarx PH, St Louis ME. ''The evolving epidemiology of syphilis.'' Am J Public Health 1995; 85(8 Pt 1): 1053−4.</ref> међутим, са појавом [[Синдром стечене имунодефицијенције|синдрома стечене имунодефицијенције]] ([[АИДС]]) број оболелих се поново повећава. <ref>Centers for Disease Control and Prevention (CDC). ''Summary of notifiable diseases, United States, 1997.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1998; 46(54): ii−vii, 3−87.</ref><ref>''Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Summary of notifiable diseases, United States, 1996.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1997; 45(53): 1−87.</ref> <ref>Podwinska J. ''Syphilis and AIDS''. Arch Immunol Ther Exp (Warsz) 1996; 44(5−6): 329−33 9-11</ref> <br />
 
Према проценама из [[1999]] [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] проценила је је у свету било око 12 милиона нових случајева [[сифилис]]а у одраслих особа. У [[САД]], број случајева годишње, порастао је са мање од 10.000 у [[1956]]. на више од 50.000 у [[1990]]. Пораст [[Инциденца|инциденце]] у [[САД]] је највећи међу сиромашним становништвом, [[Хетеросексуалност|хетеросексуалцима]], [[црнци|црнцима]], и становницима у градовима [[Њујорк]]а, [[Калифорнија|Калифорније]], и на југозападу [[САД]]. <ref>''Symptomatic early neurosyphilis among HIV-positive men who have sex with men--four cities, United States, January 2002-June 2004.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Jun 29 2007;56(25):625-8.</ref> Данас, у групи болесника са неуросифилисом већину чине они са [[АИДС]]-ом јер је код њих ток болести фулминантнији, а [[симптом]]и резистентнији на [[Терапија|терапију]]. <ref>Berry CD, Hooton TM, Collier AC, Lukehart SA. ''Neurologic relapse after benzathine penicillin therapy for secondary syphilis in a patient with HIV infection.'' N Engl J Med 1987; 316(25): 1587−9.</ref>
 
У последњој декади регистровано је педесетоструко увећање броја оболелих у [[Европа|источној Европи]] <ref>Tichonova L, Borisenko K, Ward H, Meheus A, Gromyko A, Renton A. Epidemics of syphilis in the Russian Federation: trends, origins, and priorities for control. Lancet 1997; 350(9072): 210−3</ref>, док се у [[САДСједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] сифилис појављује епидемично, у циклусима сваких 7 до 10 година.<ref name="Mirković">Mirković M, Jovičić V, Basta I, Marjanović I, Lavrnić D. ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis''. Vojnosanitetski pregled. 2007; 64(4):271-274. [http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf scindeks-clanc]</ref>
 
У појединим деловима [[Африка|Африке]], [[инциденца]] је већа од 2.300 случајева на 100.000 становника. У [[Нигерија|Нигерији]], веома често болесници истовремено болују од [[сифилис]]а и [[АИДС]]-а и имају атипичне манифестације болести, са недекватним и спорим одговором на терапију, а умриру и знатно раније у односу на боленике описане у западној литератури, (што је углавном последица нижег нивоа здравља и здравствене просвећености). <ref>Nnoruka EN, Ezeoke AC. ''Evaluation of syphilis in patients with HIV infection in Nigeria.'' Trop Med Int Health. Jan 2005;10(1):58-64. </ref>
Клиничка слика прогресивне парализе састоји се од комбинације неуролошких и психијатријских симптома и знакова.<ref>Swatz MN. ''Neurosyphilis''. In: Holmes KK, Mardh P, Sparling PF, Wiesner PJ, editors. Sexually transmitted diseases. New York: McGraw-Hill; 1990. p. 231–46.</ref> У основи болести лежи
прогресивни фронтотемпорални менингоенцефалитис са последичним нарушеним кортексним функцијма;
* поремећај личности, збуњеност, раздражљивост, депресија
* главобоља, поремећај вида-слепило,
* поремећај хода, кочење врата, општа слбост, утрулост у прстима ногу
* психотични симптоми са суманутим идејема, које могу бити доминантне,
* оштећење памћења (у почетку селективно а касније са генерализованом деменцијом)
* интелектуалним дефицит, који је последица захваћености фронталног (чеоног) и темпоралног(потиљачног) режња и могу настати прилично рано.<ref>Denays R, Collier A, Rubinstein M, Atsama P. ''A 51-year-old
woman with disorientation and amnesia.'' Lancet 1999;354(9192): 1786.</ref> <ref>Kodama K, Okada S, Komatsu N, Yamanouchi N, Noda S, Kumakiri C, et al. ''Relationship between MRI findings and prognosis for patients with general paresis.'' J Neuropsychiatry Clin Neurosci 2000; 12(2): 246−50</ref>
 
Неуролошким прегледом се региструју уске зенице са угашеном реакцијом на светлост (Аргил-Робертсонове зенице), што је такође типичан неуролошки знак неуросифилиса. <ref>Tramont CC. ''Treponema pallidum (syphilis).'' In: Mandell GL, Benett JE, Dolin R, editors. Principles and prctice of infectious disease. New York: Churchill Livingstone; 1995. p. 2117–33.</ref>
 
„''За разлику од овога, у студији Хоосхманда. и сар.<ref>Hooshmand H, Escobar MR, Kopf SW.''Neurosyphilis. A study of 241 patients''. JAMA 1972; 219(6): 726−9.</ref> у којој је приказан 241 нови случај, већина болесника била је без симптома док су остали имали атипичне синдроме. У истој серији свега 49% болесника имало је позитивне нетрепонемне тестове за сифилиса“''
 
У медицинској литератури описују се четири различите форме неуросифилиса:<ref>Hook EW. ''Syphilis''. In: Goldman L, Ausiello D, eds. Cecil Medicine. 23rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2007: chap 340.</ref> <ref>Tramont EC. ''Treponema pallidum (syphilis)''. In: Mandell GL, Bennett JE, Dolin R, eds. Principles and Practice of Infectious Diseases. 7th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Churchill Livingstone; 2009:chap 238.</ref> <ref>''Neurosyphilis'' на: [http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/ency/article/000703.htm MedlinePlus]</ref>
* ''Асимптоматски'' (најчешћи облик)
* ''Генерализована пареза''
* ''Менинговаскуларни неуросифилис''
* ''Усахнулост дорзална'' ({{јез-лат|tabes dorsalis}})
 
== Дијагностика ==
[[сифилис|Терцијарни сифилис]] дуго времена може остати [[Клиничка слика|клинички потпуно асимптоматски]],<ref>''Tramont EC. Treponema pallidum (syphilis)''. In: Mandell GL, Benett JE, Dolin R, editors. Mandell, Douglas, and Benett's ''Principles and practice of infectious disease.'' 5th ed. Philadelphia: Churchill Livingstone; 2000. p. 2474–90.</ref> или имати форму [[менингитис]]а, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, табес дорзалиса, прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије, што може довести до значајног [[Терапија|терапијског]] кашњења. С друге стране, адекватно и правовремено [[лечење]] може допринети значајаном опоравку код свих болесника. Зато у [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагностици]] код [[болесник]]а са [[Деменција|деменцијом]] или [[Психоза|психотичним поремећајем]] обавезно треба мислити и на [[сифилис]] [[нервни систем|нервног система]] и применити комбинацију различитих [[Утврђивање болести|тестова]], којима се, уз типичан налаз у [[ликвор]]у, поузданост [[Дијагноза|дијагнозе]] значајно повећава. Овакав приступ захтева примену следећих дијагностичких процедура;
 
* ''Историја болести;'' у [[Историја болести|историји болести]] постоје подаци о прележаном сифилису пре више година. У [[Анамнеза (медицина)|личној анамнеза]] често је присутан и податак о [[промискуитет|промискуитетном сексуалном понашању]] и раније леченој коронарнеок болести.
 
* ''Клиничка слика и физикални преглед'': неуролошким прегледом констатују се поремећаји у раду сензорних нераваТ, уске зенице без реакције на светлост, сливен, изразито дизартричан говор и позитивни дезинхибициони феномени. На горњим и доњим екстремитетима може се констатовати повишен мишићни тонус и хиперрефлексија, угашен пателарни рефлекс, брадикинезија уз постурални тремор шака. Ход је копд таквих болесника често успорен, атаксичан, могућ само уз придржавање. Постоји и инконтиненција мокрења и дефекације.
 
* ''Лабораторијска дијагностика;'' узорци за дијагностику трепонема могу бити: брис површинских лезија, ликвор, ретко делови ткива, амнионска течност, и крв за серолошке претраге. Треба имати на уму да је трепонема јако осетљива бактерија на спољне утицаје, и зато се материјал узет из узорка треба претражити одмах. У крвној слици присутна је најчешће; леукоцитоза (>10,0 × 10<sup>9</sup>/л), повишена вредност фибриногена и феритина уз снижену вредност гвожђа. Ц реактивни протеин (ЦРП) такође је повишен.<br />У серуму се испитује присуство антитела на Борелију бургдорфери ({{јез-лат| Borrelia burgdorfer}} и [[Хив|вирус хумане имунодефицијенције]] ''(ХИВ)'', који могу али и не морају бити позитивни.
 
* ''Компјутеризоване томографије ендокранијума;'' најчешће потрђује дијагнозу јер говорио у прилог изражених кортексних церебралних и церебеларних редуктивних промена, уз присутне секвеле старих исхемијских лезија.
 
== Извори ==
{{извориreflist|2}}
{{медицинско упозорење}}
{{клица-медицина}}
1.572.075

измена