Римска миља — разлика између измена

'''Римска миља''' ({{јез-лат|Milliare, milliarium o mille passuum}}) је античка мерна јединица за дужину, која се први пут појавља у старом Риму. Римска миља износила је 1.479,5 [[метар]]а. Римљани су први у Европи користили миљу, као јединицу мере за дужину, када су марширали својом војске кроз Европу, и 1 миљом одређивали удаљеност од 1.000 двокорака ({{јез-лат|milia passuum}}), односно 2.000 корака, где је двокорак имао пет стопа.<ref name="Ref1"/><ref>Heiberg, J. L.: Heronis Alexandrini. Vol. V, ''Heronis quae feruntur stereometrica et de mensuris.'' Teubner. (reprint 1972-75) </ref><ref>Herodot: Geschichte. Übersetzt von Walter Marg. Artemis Verlag, 1973 </ref><ref>Lelgemann, D. (2001): ''Eratosthenes von Kyrene und die Messtechnik der alten Kulturen''. Ein Essay. Chmielorz, Wiesbaden. </ref><ref>Petrie, F. (1934): ''Measures and weight''. London</ref><ref>Antonio Blázquez y Delgado-Aguilera, La Milla romana. Boletín de la Real Academia de la Historia 34, 1899, pp. 25-52. [http://descargas.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/01604741547813813008813/013869.pdf?incr=1]</ref>

[[FileДатотека:Wegmasse1.png|thumb|right|250px|Приказ више мерних јединица у немачком историјском уџбенику из [[1848]].]]

[[Ходометар]] је био једноставна махеаничке справе које се састојале од „мењачког“ механизма са једним зубом, који је био причвршћен за точак запрежних кола. Преко њега покретан је већи точак, са 399 кратких и једним дугачким зубом. Када би током окретања дугачки зуб ударио у добош са рупама за каменчиће, он би се покренуо и обли каменчић би пао у металну чинију испод добоша, што је означавало да су кола прешла једну римску миљу.<ref name="Ref1">В. Петровић, Дарданија у римским итинерарима, САНУ, Балканолошки институт САНУ, посебно издање 99 (2007), стр 34-39</ref>

| 7.500

| 2.221,5 m

| 0.0739 m

| 0.0245 m

| 0.01848 m

== Извори ==