Руковети — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.222.81.250 (разговор) на последњу измену корисника Zarathushtra
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Руковети''' су циклус од петнаест музичких [[рапсодија]], којима се обично придодају ''Приморски напјеви'' као шеснаеста. Компоновао их је српски композитор [[Стеван Стојановић Мокрањац]] у периоду од [[1883.]] до [[1909.]] Као музичку основу користио је српске народне мелодије и неке мелодије блиских суседних народа.
 
Реч ''руковет'', Стеван Мокрањац је преузео из народног говора. Тиме је дочарао визију сплета или руковети ливадског цвећа, које подсећа на прегршт народних песама. Тако су руковети постале музички појам, синоним за рапсодију уметнички обрађених и повезаних народних песама. Својом формом, руковети се инспиришу и надовезују на дело „''Коло''“ [[Јосиф Маринковић|Јосифа Маринковића]].
Ред 7:
* Песме су груписане према сродности теме или краја из кога потичу
* Мокрањац се трудио да свака руковет чини стилску целину. Ту је, по узору на друге цикличне музичке форме као што су [[свита]] и [[соната]], смењивао брзе и лагане песме, веселе и тужне. Тиме је учинио руковети разноврсним и занимљивим. У прве две руковети Мокрањац по угледу на Маринковића користи већи број песама, али у каснијим руковетима ограничава број музичких тема.
* Народне мелодије нису у основи мењане. Мокрањац је инсистирао на детаљној уметничкој обради овог материјала, на пример применом [[полифонија|полифоније]] и [[контрапункт]]а.
* У руковетима је наглашена психолошка веза речи и музике. Мокрањац често режира дијалог мушког и женског хора, готово на оперски начин. Најлепши такви примери су у петој и једанаестој руковети.
 
 
Ред 20:
== Друга руковет, ''Из моје домовине'' (1884) ==
 
Тон друге руковети је романтичан и лирски. Мокрањац употребљава мањи број мелодија (пет) него у првој руковети (девет). Осећају целовитости доприноси и тонално јединство где се користи само [[Еф-дур]] и [[еф-мол]].
 
Песме три мелодије које сачињавају ову руковет су: „''Осу се небо звездама''“, „''Смиљ Смиљана''“ и „''Јесам ли ти, Јелане''“. За њима следи [[баритон]]ски соло „''Маро Ресавкињо''“. Руковет се завршава духовитом песмом „''У Будиму граду''“.
Ред 52:
== Осма руковет, ''Песме са Косова'' (1896) ==
 
Мелографски материјал за ову руковет Мокрањац је прикупио приликом посете Приштини 1896. Полетна и ритмична прва песма „''Џанум на сред село''“ је у контрасту са лаганом и тужном другом, „''Што Морава мутна тече''“. Попут скерца у [[сонетни циклус|сонетном циклусу]] делује трећа песма „''Разграна се грана јоргована''“. Последња песма је разиграна тема „''Скоч’ коло''“.
 
== Девета руковет, ''Песме из Црне Горе'' (1896) ==
Ред 78:
== Четрнаеста руковет, ''Песме из Босне'' (1908) ==
 
Песме из Босне у четрнаестој руковети се одликују ширином мелодијске скале. То се најбоље илуструје у првој („''Кара мајка Алију''“) и четвртој песми („''Штоно ми се Травник замаглио''“). Друга песма је меланхолична „''Свака птица у шумици''“, да би трећа била полетна мелодија „''Девојка виче''“. Завршна песма, „''Узрасто је зелен бор''“, карактеристична је по контрасту између лаганог увода и живахне разраде.
 
== Петнаеста руковет, ''Песме из Македоније'' (1909) ==
Ред 90:
Приморске напјеве сачињавају песме: „''Возила се шајка, мала''“, „''Збогом, нехарна душо''“, „''Попухнул је тихи вјетар''“, „''Ај зелена, зелена''“, „''Ој, Јелена, водо ти ледена''“, „''Зибала Јане''“, „''Врбниче над морем''“ и завршна „''Мајка Мару преко мора звала''“.
 
== РеференцеЛитература ==
* Дело Стевана Мокрањца, Петар Бингулац, Београд 1981.
* Приказ композиција, [[Властимир Перичић]], Београд 1981.