Живојин Рафајловић — разлика између измена

Живојин Рафаиловић (1871-1953) био је српски официр, политичар и национални радник. Родио се у [[Мионица |Мионици]] 1871. у познатој и имућној породици. Након завршене војне академије служио је као поручник у [[Врање |Врањском]] гарнизону. [[Илинденски устанак]] 1903 га је затекао у Врању где се сусреће са избеглим комитама [[ВМРО]]а. Као гранични официр био је упознат са тешким стањем Срба у [[Стара Србија |Старој Србији]] и [[Македонија| Македонији]] па још пре почетка устанка покреће формирање чета одметника који су преко границе ликвидирали муслиманске насилнике. Крајем августа заједно са [[Сима Златановић |Симом Златановићем]], апотекаром [[Велимир Карић| Велимиром Карићем]], и [[Тома Ђурђевић| Томом Ђурђевићем]] судијом оснива четнички одбор у Врању са задатком да формира чете које ће бранити Србе у [[Стара Србија |Старој Србији]]. Пошто је одбор са истим циљевима основан у Београду септембра исте године Рафаиловић се повезује са њим и његов одбор постаје другостепени, извршни одбор српске четничке организације. Убрзо је преко границе пребачено неколико чета, међу осталим и чета [[Анђелко Алексић |Анђелка Алексића]]. Након погибије ове чете на [[Шупљи Камен| Шупљем Камену]] јуна 1904. јавност се обрушила на њега и шефове београдског одбора [[Лука Ћеловић| Луку Ћеловића]], [[Јован Атанацковић| Јована Атанацковића]] и [[Милорад Гођевац| Милорада Гођевца]]. Након ове афере Рафаиловић је пензионисан у чину капетана и убрзо и повучен из [[Врање| Врања]]. У међуратном периоду укључио се у политику у радикалној странци. У периоду 1940-1941. био је бан [[Вардарска бановина| Вардарске бановине]]. Умро је у [[Београд| Београду]] 1953.<ref>http://www.pogledi.rs/100godina/sc.php</ref>