Авињонско папство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 36 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q202558 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{без извора}}
{{сређивање|Писано збрда-здола, ништа хронолошки, вероватно ни аутор не зна шта је хтео да каже.|26|02|2013|Историја}}
[[
'''Авињонско папство''' је период историје Католичке цркве од [[1305]]. до [[1378]], када је седиште папа било у [[Авињон]]у у Француској.
Француски краљ [[Филип IV Лепи]] је успео да наметне избор француског кардинала [[Клемент V|Клемента V]] за папу и пресели седиште папа у Авињон. Током тог периода папство и француски двор су сарађивали до [[1342]], а после је уследио јак утицај француског двора до [[1378]]. Папа се [[1378]]. поново преселио у [[Рим]], али тада је дошло до поделе и започео је период [[Западна шизма|Западне шизме]] ([[1378]]—[[1417]]).
== Позадина
Конфликт између папа и [[Цар Светог римског царства|царева Светог римског царства]] сводио се на то ко ће бити вођа хришћанства у секуларним питањима. Успеси првих крсташких ратова допринели су престижу папе, као секуларног вође западног хришћанства, а краљеви [[Енглеска|Енглеске]], [[Француска|Француске]] и цареви [[Свето римско царство|Светог римског царства]] су личили само на папине војсковође, које воде папину војску у бој против неверника. Једини изузетак је био [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]], који је водио крсташки рат и након две екскомуникације.
Ред 14:
=== Корупција цркве ===
[[
Током боравка у Авињону папство је прихватило многе одлике краљевског двора. Животни стил кардинала постао је сличан стилу кнежева. Рођаци папе су често заузимали кључне позиције. Папство је директно контролисало постављања високих свештеника и запустило је ранији процес избора свештеника. На овај начин су осигуравани додатни извори прихода. Уведени су многи облици намета, којима је изузетно напуњена папска благајна, као на пример 10% пореза на црквену имовину, цели годишњи приход прве године новопостављеног бискупа.
=== Покрети који захтевају сиромаштво цркве ===
Богатство и корупција цркве раширила се од врха до дна. Пошто је бискуп морао да плати цели годишњи приход да би био постављен за бискупа, он је на сличан начин тражио новац од оних, које је он постављао. Корупција се раширила од врха до дна цркве. Због тога се јављају разни покрети у цркви, који захтевају повратак изворном сиромаштву цркве. Разни покрети захтевају да се црква врати потпуном сиромаштву, да се ослободе сваког поседовања. Пошто је за цркву поседовање и мешање у световне ствари било јако битно, ти покрети се проглашавају јеретичким. То укључује [[фратичели|фратичеле]] у Италији, валденежане у Немачкој, [[хусити|хусите]] у Бохемији, инспирисане [[Јан Хус|Јаном Хусом]] и [[Џон Виклиф|Џоном Виклифом]].
Ред 25:
Богатство цркве користе папини непријатељи, када се налазе у сукобу са папама. То је користио и француски краљ и [[Лудвиг IV Баварски]], када су били у сукобу са папом. Папа [[Јован XXII]] је екскомуницирао двојицу водећих филозофа: [[Марсилије иза Падове|Марсилија]] иза Падове и [[Вилијам Окамски|Вилијама Окамског]]. Они су били жестоки критичари папства. Склањају се код [[Лудвига IV Баварски|Лудвига IV Баварског]] у [[Минхен]]у. [[Вилијам Окамски]] оптужује папу за 70 грешака и 7 јереси.
Темплари су похапшени [[13. октобар|13. октобра]] [[1307]], а процес против [[темплари|темплара]] је био [[1314]]. предмет концила у Вјену. Није било довољно доказа да су Темплари криви, али француски краљ [[Филип IV Лепи]] је вршио велики притисак, да би се домогао темпларског блага. Папа Клемент V
[[
== Папство у XIV веку ==
=== Конфликт папа и француских краљева ===
Почетком
После јубиларне године [[1300]]. у [[Рим]] је дошло много ходочасника, тако да је папска благајна била јако добро напуњена. Папа се осећао довољно снажан и преценио је своје могућности. Када је француски краљ [[Филип IV Лепи]] ухапсио једнога бискупа, долази до папиног одговора. Оптужио је краља и позвао га у Рим на одговорност. Осим тога је тврдио да је бог поставио папе изнад краљева. Та тврдња изазива жесток краљев одговор, који одговара да краљ није никоме вазал. Филип IV Лепи је сазвао скупштину [[1302]]. и оптужио је папу за [[содомија|содомију]], [[симонија|симонију]] и јерес и позвао га да дође да одговори на оптужбе. Папа је тада припремао екскомуникацију и намеравао је да смени све француско свештенство.
Ред 36:
Септембра [[1303]]. [[Филип IV Лепи]] је послао Вилијама Ногарета, који је био жесток критичар папе, да предводи делегацију у Рим. Намера је била да се папа доведе, макар и силом пред француски савет, где би му било суђено по оптужбама, које је против њега изнео француски краљ. Француски и италијански војници су [[1303]]. напали и ухапсили папу у његовом родном граду. Три дана касније становништво је ослободило папу. Папа је тада имао 86 година и био је потресен тим догађајима и умире неколико седмица касније.
=== Сарадња ===
Смрћу папе Бонифација папство је изгубило вештог политичара. Папа Бенедикт XI ([[1303]]-[[1304]]) је био помирљивији. [[Папа Климент V]] ([[1304]]-[[1314]]) је постао следећи папа. Био је рођен у Гаскоњи, али није био повезан са француским двором. Папа Клемент V
* сузбијање јеретичких покрета, као нпр. катара
* реорганизација унутрашње администрације цркве
* очување слике цркве као инструмента божје воље на земљи
Папа Клемент V је сарађивао са француским краљем у прогону [[темплари|темплара]].
Ред 47:
Папа Бенедикт XII ([[1334]]-[[1342]]) је био активан у гушењу катарског покрета. Пред почетак [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] био је медијатор између француског и енглеског краља.
=== Покоравања ===
Под папом Клементом VI ([[1342]]-[[1352]]) француски интереси су почели потпуно доминирати Светом столицом. Клементом VI је био надбискуп Руана и саветник француског краља пре него што је постао папа, тако да су његове везе са француским двором биле много јаче него претходних папа. Једно време је чак финансирао рат у Француској из својих извора. Био је папа током [[Црна смрт|Црне смрти]]. Епидемија куге је харала Европом од [[1347]]. до [[1350]]. и верује се да је побила трећину становништва Европе.
Ред 54:
Током власти папе Урбана V ([[1362]]-[[1370]]) утицај француског двора на папство постао је много мањи. Ипак папа је направио бројне финансијске уступке француском двору.
=== Шизма: Рат осам светаца ===
Папа Гргур XI ([[1370]]-[[1378]]) је донео одлуку да врати [[1378]]. папско седиште у [[Рим]]. Иако је папа био рођен у Француској и под утицајем француског краља, постојао је конфликт оних за папу и против папе, па су папске земље биле у опасности. Када је папа прогласио ембарго на извоз жита 1374/75, [[Фиренца]] је организовала савез неколико градова против папе: [[Милано]], [[Болоња]], [[Перуђа]], [[Пиза]], [[Ђенова]]. Папски легат је спроводио изузетно сурову политику против тога савеза са циљем да поново успостави контролу над тим градовима. Унајмили су бретонске плаћенике.
Ред 63:
== Преглед ==
Односи између папа и Француске јако су се мењали током XIV века. Век је почео отвореним сукобом Филипа IV Лепог и папе Бонифација VIII. После тога уследило је раздобље сарадње од [[1305]]. до [[1342]]. Од [[1342]]. до [[1378]]. папство је под јаким утицајем француског двора.
Период Авињонског папства називан је и „вавилонско ропство“ папа. Тако је тај период назвао [[Петрарка]], који је жалио за одсуством папа из Италије.
== Види још ==
* [[Западна шизма]]
* [[Борба за инвеституру]]
| |||