Кавад I — разлика између измена

28 бајтова додато ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Migrating 29 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q244071 (translate me))
м (разне исправке; козметичке измене)
{{без извора}}
{{би}}
{{Владар
| име = Кавад I
'''Кавад I''' (рођ. [[449]]—умро [[13. септембар|13. септембра]] [[531]]. год), син [[Пероз I|Пероза I]], био је краљ [[Сасанидско царство|Сасанидске Персије]] у два наврата, прво од [[488]]. до [[496]]., а затим од [[498]]. до [[531]]. године.
 
[[СликаДатотека:kavad_i.jpg|мини|десно|'''Кавад I''', представа на медаљону.]]
 
== Прва влада ==
 
По византијском хроничару [[Јован Малала|Јовану Малали]], Кавад је [[531]]. умро у 82. години живота, што значи да је рођен [[449]]. године. На престо је дошао уз помоћ племства које је збацило и ослепело његовог стрица [[Балаш|Балаша]] ([[484]].-[[488]].).
Међутим, нови шах се показао вољним и способним да обнови централизовану државу. Прво је подржао [[Маздак|Маздака]], сина Бамдада, вођу једне егалитаристичке секте која је захтевала да богати сву своју имовину, укључујући и жене, поделе са сиромашнима. Преко Маздаковог учења извршен је идеолошки напад на моћно племство, тако да је Кавад привремено свргнут (496.-498.) и притворен у „Замак покајања“ ([[грчки језик|грч]]: Лете) у Сусијани, док га је на трону сменио брат [[Дјамасп]].
 
== Почетак друге владе и рат са Византијом ==
 
Кавад је пак успео да побегне и уточиште је нашао управо код Хефталита. Хунски краљ га је оженио својом ћерком и ставио му на располагање војску помоћу које је Кавад повратио престо. По поновном преузимању трона, Кавад је морао да поново прихвати обнову исплаћивања данка Хефталитима. Обратио се [[Византија|источноримском]] цару [[Анастасије I|Анастасију I]] захтевајући исплату редовних субвенција које је цариградски двор исплаћивао персијском. Субвенције су наиме биле намењене одржавању персијских утврђења у Закавказју које су посредно браниле и римску Сирију и Месопотамију од Хуна северно од Кавказа. [[Зенон (цар)|Зенон]] је [[483]]. престао да исплаћује субвенције, а Анастасије је одбио да помогне Каваду очекујући његове даље сукобе са Хунима. У исто време, цар је почео да се меша у прилике у Парсарменији, делу Јерменије под персијском влашћу.
 
У августу [[502]]. Кавад је лично упао у римску Јерменију и тиме је прекршио ''Стогодишњи мир'' из [[422]]. године. Изненадни упад Персијанаца на самом крају ратне сезоне довео је до пада неколико римских тврђава, укључујући и Амиду у јануару [[503]]. године. Тек када су вести о паду Амиде (данашњи Дијарбекр у Турској) стигле у [[Цариград]], Анастасије је опремио бројну војску који је поверио тројици међусобно завађених војсковођа, Аеробинду, Патрикију и свом сестрићу Ипатију. Једина позитивна ствар коју је царска војска извела [[503]]. била је одбрана Едесе, коју су њени житељи одбранили уздајући се у реликвију коју су чували: писму које је [[Исус]] послао њиховом кнезу Агбару. Наредне [[504]]. године, Анастасије је послао Целера, свог канцелара (magister officiorum), као врховног команданта, док је [[Ипатије]] опозван у [[Константинопољ]]. Овога пута иницијатива је била на страни Византинаца, персијске пограничне провинције су похаране, а Патрикије је опсадом натерао Амиду на предају (почетак [[505]]. год.). Пошто су [[505]]. Закавкаски Хуни напали Парсарменију Кавад је пристао да склопи мир на седам година са Целером. Кратак али тежак рат са Персијом, Анастасије је успешно окончао тако што је, упркос протестима немоћног Кавада, утврдио Теодосиопољ (данашњи Ерзерум у [[Турска|Турској]]), најзначајнију тврђаву римске Јерменије, и подигао насупрот Низибису тврђаву Анастасиопољ. Ипак, цар је овога пута спремно исплатио субвенције персијском краљу.
 
== Победа над Хефталитима и Иберијски рат ==
 
Кавад је [[503]]. отпочео серију ратова са Белим Хунима који су се завршили десет година касније. До [[513]]. Хефталити су протерани са сасанидских територија и више нису представљали пресудан фактор у унутрашњој политици Кавадове краљевине.
[[Иберијски рат]] вођен је са променљивом срећом на обе стране. Јустинијанов војсковођа [[Велизар]] је [[530]]. однео сјајну победу у битки код [[Битка код Даре|Даре]], али су наредне године Персијанци узвратили победом код [[Битка код Калиника|Калиника]] на Еуфрату. Мир је склопљен тек по Кавадовој смрти [[531]]. године. [[Јустинијан I]] је желећи да покрене обнову римске власти на Западу, склопио [[532]]. ''Вечни мир'' са новим шахом [[Хозроје I Ануширван|Хозројем I]] по цену плаћања огромног данка.
 
== Последње године ==
 
Кавад је последње године владавине био под великим утицајем свога сина и дезигнираног наследника Хозроја. Једна од последица доминације Хозроја на двору, био је и раскид његовог оца са маздаизмом. [[Маздак]] и његови следбеници су [[529]]. позвани на двор где су морали да прихвате полемику са магима, свештеницима доминантне зороастријанске вере. Након пораза у теолошким расправама, [[Маздак]] је обешен, а његове присталице су прогоњене.
1.572.075

измена