Родноверје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 538:
{{listen|filename=Bedrich Smetana - ma vlast - iii. sarka.ogg|title=Šárka|description=Симфонијска поема ''„Шарка“'' из ''„Моје домовине“'' у извођењеу ''-{Skidmore College Orchestra}-''. Љубазношћу [http://www.musopen.com Musopen]|format=[[ogg]]}}
 
Мотиви словенског родноверја инспиришу бројне музичке групе и ауторе различитих жанрова. Неки од њих су класични аутори, као на пример [[Петар Чајковски]] (балет ''„Лабудово језеро“''), [[Антоњин Дворжак]] (збирка балада ''„Букет“'',<ref>Christian Falvey, [http://www.radio.cz/en/section/special/the-stories-of-dvoraks-symphonic-bouquet Christian Falvey, ''„The stories of Dvořák’s symphonic 'Bouquet'“''], Radio Prague, 9. април 2012. {{en}}]</ref> опере ''„Русалка“'' и ''„Ђаво и Каћа“''), [[Беджих Сметана]] (скуп симфонијских поема ''„Моја домовина“'' ({{Јез-чеш|Má vlast}}), опера ''„Либуш“'' ({{Јез-чеш|Libuše}})), [[Николај Римски-Корсаков]] (опере ''„Сњегурочка“'' ({{Јез-рус|Снегурочка–Весенняя сказка}}), ''„Кошчеј Бесмтрни“'' ({{Јез-рус|Кащей Бессмертный}}), ''„Златни петао“'' ({{Јез-рус|Золотой петушок}}) и симфонија ''„Садко“''), [[Михаил Иванович Глинка]] (опера ''„Руслан и Људмила“'') и [[Игор Стравински]] (балети ''„Жар-птица“'' и ''„Посвећење пролећа“''), [[Јаков Готовац]] (народни обред ''„Коледа“'' и романтичнa народнa оперa ''„[[Морана (опера)|Морана]]“''), а неки су модерни из жанрова етно музике, [[Хеви метал|хеви метала]], [[Електронска музика|електронске музике]] и др.:
 
* Русија: [[Аркона (музичка група)|„Аркона“]], „Ведан Колод“ ({{Јез-рус|Веда́нЪ Коло́дЪ}}), „Ветар води“ ({{Јез-рус|Ветер Воды }}), „Вукодлак“ ({{Јез-рус|Волколак}}), „Громовник“, Велеслава, „Алконост“, „Иње“ ({{Јез-рус|Изморозь}}), „Калевала“, „Иван Купала“, „Темнозор“ ({{Јез-рус|Темнозорь}}), {{Јез-енг|„Pagan Reign“}}, „Утврда“ ({{Јез-рус|Твердь}}), [[Николај Јемељин]], „Млин“ ({{Јез-рус|Мельница}}), Млада Васнецова,<ref>[http://www.ruklinok.info/news/2011-02-15-1492 ''„Славянска певица Млада Васнецова“''], Творческая мастерская Ладья, ЖивоеТВ, [[2. фебруар]] [[2011]]. {{ru}}</ref> [[Борис Базуров]], „Духови предака“ ({{Јез-рус|Духи Предков}}), „Изван“ ({{Јез-рус|Опричь}}), Руслан Морозовски, „Родовест“, Бојан Живосил, „Сколот“, „Бунар“ ({{Јез-рус|Крыница}}), „Алатир“ ({{Јез-рус|Алатырь}}),{{напомена|Алатир-камен је у митологији источних Словена камен чудесних моћи. Према О. Н. Трубачову назив долази од словенског назива за ћилибар - ''јантар''.}} Аљевтина Леонтјева, „Горина Славица“ ({{Јез-рус|Горына Славица}})<ref>[http://gorynapytina.ru/predlozhenie-k-rodicham/ ''„Предложение к Родичам“''], Горына Славица-Славянский музыкальный этно-коллектив {{ru}}</ref>