Деклинација (лингвистика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 66:
== Деклинација замјеница ==
[[Заменице|Замјенице]] се мијењају по роду, броју и падежу. Деклинација
У српском језику замјенице могу бити именичке и придјевске. Именичке замјенице су самосталне и не зависе од других ријечи у реченици. У ту групу спадају личне замјенице (''ја'', ''ти'', ''он'', ''она'', ''оно''; ''ми'', ''ви'', ''они'', ''оне'', ''она''), лична замјеница сваког лица ''себе, се'', упитна замјеница за лица и ствари ''ко'' (''тко'') и ''шта'' (''што'') и неодређене и одричне замјенице сложене са ''ко'' и ''шта'': ''неко'' (''нетко''), ''нешто'', ''нико'' (''нитко''), ''ништа'' и опште замјенице ''свако'' (''сватко''), ''ма ко'' (''ма тко''), ''било ко'' (''било тко''). Придјевске замјенице се употребљавају уз самосталне ријечи, углавном уз именице. Овдје спадају присвојне, показне, односно-упитне, неодређене, одричне и опште или одређене замјенице.
| |||