Молин (Банат) — разлика између измена

105 бајтова додато ,  пре 8 година
нема резимеа измене
м (Bot: Migrating 2 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q586324 (translate me))
'''Молин''' ({{јез-мађ|Mollyfalva}}, {{јез-нем|Molidorf}}) је некадашње село у [[Банат]]у, које је основано [[1832]]. године, а напуштено [[1961]]. године, због подземнеподземних водевода. Налазило се на територији [[Општина Нова Црња|општине Нова Црња]] (координате 45°38'37С, 20°32'21 И).
 
==Историја==
[[Слика:Molin_Forest_near_Nova_Crnja.jpg|мини|250п|Молинска шума]]
Село је основано 1832. године насељавањем [[Немци|Немаца]] на имање грофа Ференца Зичи-Ферариса. Први попис из 1836. године регистровао је 558 становника, а већ 1850. године овде је живело 2.130 лица. УсловиИако се становништво повећало, услови за живот су тада били лошији него данас и становништво се исељавало. Највећа исељавања су била у подунавске ритове, у село [[Гизелхајм]], али је и оно расељено због поплава. Због тога се део становништва вратио. Исељавања су наглонастављена, смањилапа популацијује истановништво смањено, 1869. јегодине билона само 794 становника. Касније је дошло до пораста, првенствено због усељавањанасељавања [[Мађари|Мађара]], тако да је 1921. године овде било 1.272 лица.
 
Као последицу [[фашизам|фашистичке]] [[окупација|окупације]] [[Југославија|Југославије]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и чињенице да је 95% југословенских [[Немци|Немаца]] било учлањено у профашистичку организацију "[[Културбунд]]" <ref name=autogenerated1>Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, страна 72.</ref> и да је себе декларисало као држављане [[Трећи рајх|Трећег рајха]], <ref name=autogenerated1 /> нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Молина) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.<ref>Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.</ref> Молин је годину дана служио као сабирни логор за преостале Немце{{чињеница|date=10. 2010.}}.
 
После укидањазатварања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље, а у Молин се досељавају колонисти из околних места. Последњи становници места били су углавном [[Срби]], [[Босна и Херцеговина|босански]] колонисти који су се махом раселили у [[Кикинда|Кикинду]]. Године 1956. дошло је до катастрофалне поплаве током које је Молин био потпуно изолован од околине. Куће грађене од набоја су се рушиле и током те и наредне године село је расељено. Део становника Молина се населио у [[Нова Црња|Новој Црњи]] и [[Војвода Степа|Војвода Степи]]. На месту Молина засађеназасађене је шумасу тополе, а та шума је позната као [[Молинска шума]].
 
Данас је овај локалитет, уз пар разрушених објеката, обрастао коровом и углавном служи као атрактивно ловно подручје. Историјатом Молина су се од публициста бавили Немања Савић, Слободан Ћурчић и Милош Латиновић, који су објавили неколико новинских чланака на ту тему у кикиндској ''Комуни'', односно новосадском ''[[Дневник (новине)|Дневнику]]'', као и у стручним публикацијама.
412

измена