Сеизмотектоника — разлика између измена

Сеизмотектонске анализе неког подручја захтевају интеграцију великог броја засебних података о истраживаном подручју.

 

 

Регионална [[тектоника]] подручја истражује се на основу [[геолошка карта|геолошких карата]], публикација о геолошкој структури и профила добијених [[рефлективна сеизмика|рефлективном сеизмичком методом]] и, ако је могуће, на основу других [[геофизика|геофизичких]] података.

Да би се одредио сеизмички хазард неког подручја, неопходно је, не само познавати локације потенцијално активних [[расед]]а, већ и оријентацију поља [[стрес (геологија)|стреса]]. Оријентација [[поље стреса|поља стреса]] се изводи на основу података о [[земљотрес]]има, геофизичким каротажним мерењима, директним мерењима стреса и анализа геолошки младих мрежа раседа. Пројекат -{World Stress Map}- је користан за онлајн компилацију таквих резултата<ref>[http://www.world-stress-map.org Website for the World Stress Map Project]</ref>.

 

 

 

Од почетка 20. века, могуће је помоћу [[сеизмометар]]а добити довољан број информација за одређивање тачне локације, дубине [[хипоцентар|хипоцентра]] и [[магнитуда|магнитуде]] земљотреса. У случају одређивања раседа на коме је дошло до кретања приликом земљотреса, не постоји јасна површ раседања. Одређивањем локације [[афтершок]]ова могуће је доста добро одредити пружање раседа.

 

 

 

Да би се разумела дугорочна [[сеизмичност]] неког подручја потребно је поседовати податке о догођеним земљотресима пре ере инструменталног регистровања<ref>[http://assets.cambridge.org/97805210/21876/frontmatter/9780521021876_frontmatter.pdf Ambrayses, N.N. & Melville, C.P. 1982. A History of Persian Earthquakes. Cambridge University Press, 219 pp.]</ref>. За то је неопходно проучавање историјских података због њихове поузданости. У највећем броју случајева, све што се може извести је локација и [[магнитуда потреса]]. Ипак, ови подаци су потребни за допуну инструментално регистрованих потреса, посебно у подручјима са релативно слабом сеизмичношћу или у подручјима где је [[повратни период земљотреса|повратни период]] јаких земљотреса дужи од 100 година<ref>[http://faust.ingv.it/reports/1998-01-15/paola.htm Историјски подаци о земљотресима и активном раседању]</ref>.

 

 

Информације о времену догађања и магнитуде сеизмичких догађаја који су се догодили пре инструменталних мерења, могу се добити истраживањима на раседима за које се сматра да су сеизмички активни, и проучавањем скорашњих седиментних секвенци, као што су сеизмити<ref name="Migowski">{{cite journal|last=Migowski|first=C.|coauthors=Agnon A., Bookman R., Negendank J.F.W. & Stein M,|year=2004|title=Recurrence pattern of Holocene earthquakes along the Dead Sea transform revealed by varve-counting and radiocarbon dating of lacustrine sediments|journal=Earth and Planetary Science Letters|volume=222|pages=301–314|url=http://marsci.haifa.ac.il/margeo/bookmanLINK%203.PDF|accessdate = 29. 12. 2009.}}</ref> или наноси цунамија<ref name="Luque">{{cite journal|last=Luque|first=L.|coauthors=Lario J., Zazo C., Goy J.L., Dabrio C.J. & Silva P.G.|year=2001|title=Tsunami deposits as paleoseismic indicators: examples from the Spanish coast|journal=Acta Geologica Hispanica|volume=36|issue=3-4|pages=197–211|url=http://www.raco.cat/index.php/ActaGeologica/article/viewFile/75644/107101|accessdate = 29. 12. 2009.}}</ref>, што би могло да укаже на сеизмичку активност.

 

 

Сеизмички активни раседи имају директан утицај на [[геоморфологија|геоморфолошке]] карактеристике одређеног подручја. Због тога се директно могу регистровати активне структуре које раније нису биле познате. У неким случајевима ове опсервације могу бити квантификоване, што помаже у одређивању повратног периода јаких земљотреса.

 

== Референце ==

{{reflist}}

 

== Спољашње везе ==

 

[[Категорија:Сеизмологија]]