Википедија

Симићи (породица) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 13:
|- style="vertical-align: top;"
| width=95 | '''Звања'''
| style="padding-left: 0.5em;" | [[капетан]] (од [[1791]]) <br /> кнез [[Левач| левачки]] (од [[23. јануар]]а [[1827.]]) <br /> кнежевски представник ([[Списак председника влада Србије|председник владе]])
|- style="vertical-align: top;"
| width=95 | '''Оснивач породице'''
| style="padding-left: 0.5em;" | Симеон - Сима <br /> [[капетан]] Ђорђе Симић
|- style="vertical-align: top;"
|'''Порекло'''
Ред 22:
|- style="vertical-align: top;"
|'''Данашњи потомци'''
|style="padding-left: 0.5em;" | Симићи <br /> Јеремићи <br /> Николићи
|}
|}
Ред 28:
Симићи воде порекло од капетана Ђорђа Симића, официра у [[Кочина крајина|Кочиној крајини]] и у београдском гарнизону у време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], сина Симе из [[Сремчица|Сремчице]] код [[Београд|Београда]]. Из порородице Симић су два председника влада Србије, кнежевски представник [[Алекса Симић]] и председник министарског савета [[Ђорђе Симић]] и два председника државног савета [[Стојан Симић]] и [[Ђорђе Симић]]. [[Ђорђе Симић]] је био ожењен Јеленом [[Карађорђевић]], кћерком [[кнез Александар Карађорђевић|кнеза Александра Карађорђевића]], сестром [[Петар I Карађорђевић|краља Петра Карађорђевића]].
 
=== Порекло ===
 
Симићи су пореклом из [[Сремчица|Сремчице]] код [[Београд|Београда]]. Сима и Даница имали су четри сина Ђорђа, Ивана, Ђурђа и Павла.
 
=== Капетан Ђорђе Симић ===
 
Ђорђе Симић од око [[1780.]] живи у Београду, где ради за трговца Џику, касније аустријског фрајкорског капетана и познатог Карађорђевог команданта [[Bitka na Deligradu (1806)|делиградског утврђења]] капетана Џикића (Жикића). Ђорђе Симић и Џикић почетком аустријско-турског рата ступили су у добровољце у фрајкор 1787. и борили се против турске војске у време Кочине крајине. Ђорђе се у рату посебно истакао и напредовао је до чина аустријског поручника (лајтнанта)<ref>Константин Н. Ненадовић, ''Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака'', Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. XIII. Код А. Столић Ђорђе Симић је напредовао до чина аустијског официра, заставника, а чин капетана добио је у српској војсци. Вид. А. Столић, ''Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века'', Београд 2003, стр. 9. </ref>. У фрајкору је једно време био претпостављени старешина [[Карађорђе|Карађорђу]], који га је касније звао „стари капетан“. После рата и повлачења аустријске војске из Београдског пашалука, прешао је у [[ Бољевци|Бољевце]] у [[Срем]] у тадашњу [[Аустријско царство|Аустрију]] са браћом Иваном и Ђурђем. До преласка у Србију почетком Првог српског устанка, користио је у Срему право на аустријску официрску пензију. Најмлађи брат Павле остао је у Сремчци. У [[Први српски устанак|Првом устанку]] учествовао је у борбама и, као и други бивши фрајкорски официри у саставу српске војске, задужен је за обуку војске у Београду и на Делиграду и управљање изградњом значајнијих пограничних фортификација. Капетан Ђорђе Симић имао је синове Косту, Стојана и Алексу. Син Коста Симић погинуо је у бици на [[Јасика|Јасици]] 1810.
 
Два сина и један унук капетана Ђорђа Симића били су председник државног савета и кнежевски представници (председници влада) [[Стојан Симић]], [[Алекса Симић]] и [[Ђорђе Симић]].
 
=== Старија грана ===
 
==== Стојан Симић (1797-1852) ====
{{главни чланак |Стојан Симић}}
 
[[СликаДатотека:Стојан Симић.jpg|десно|мини|Стојан Симић]]
 
Старији син капетана Ђорђа Симића [[Стојан Симић]] и Бисеније Симић, родом из [[Чумић]]а код Крагујевца<ref> Вид. А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 9. </ref> у избеглиштву у [[Хотин]]у Бесарабији у Русији, био је у служби [[Јанићије Димитријевић Ђурић|Јанићија Ђурића]], [[вожд]]овог првог секретара. После је у [[Букурешт]]у радио за [[Михаила Германа]], поверљивог агента [[књаз Милош|књаза Милоша]]. Једно време обављао је и поверљиву службу личног „татарина“ књаза Милоша. [[Књаз Милош]] је 23. јануара [[1827.]] поставио је Стојана Симића за члана народног суда као представника јагодинске нахије са звањем кнез левачки. После је био председник земаљског (државног) савета.
 
Стојан и Стевана Симић имали су Ђорђа Симића, Симу, Манасију, Бисенију и Босиљку.
 
==== Ђорђе Симић (1843-1921) ====
{{главни чланак |Ђорђе Симић }}
[[СликаДатотека:DjordjeSimic.jpg|лево|мини|Ђорђе Симић]]
[[Стојан Симић]] (1797-1852) је отац а Стевана Симић мајка [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (1843-1921), председника владе од [[12. јануар]] а до [[21. март]]а [[1894]] и од [[17. децембра]] [[1896]]. до [[11. октобра]] [[1897]]. године, председника државног савета 1901, министра спољних послова, сенатора, посланика у Петрограду, Цариграду, Риму и Бечу, оснивача и дугогдишњег председника Црвеног Крста Србије. Ђорђе Симић имао је одликовања: Таковски крст 1. реда, орден Светог Саве 1. реда, руски орден Св. Станисалава 1. реда (који подразумева и руско дворјанство), аустријску Гвоздену круну 1. реда (која подразумева и аустријски баронат) и др.
 
Ђорђе Симић се оженио Јеленом [[Карађорђевић]], кћерком [[кнез Александар Карађорђевић|кнеза Александра Карађорђевића]], сестром [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]].
 
После смрти Јелене Симић, рођ. [[Карађорђевић]], [[Ђорђе Симић]] оженио се Јулком Пржић (умрла 1872), кћерком Илије Пржића, рођака капетана [[Миша Анастасијевић|Мише Анастасијевића]] <ref>Илија Пржић водио је послове капетан Мишине у Србији. Вид. А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 70. </ref>, са којом је имао сина Стојана и кћерке Ружицу и Јулку Симић (1872-1889).
 
* Стојан Симић (1871-1909), син Ђорђа Симића у браку са рускињом Софијом Седмаковом, оперском певачицом из Стразбура имао је кћерку Ружицу Симић, рођ. 1910. Ружица Симић живела је у Италији, имала је две кћерке <ref> Вид. А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 288. </ref>.
 
* Ружица Симић (1870-1908), кћерка Ђорђа Симића била је удата за Војислава Марковића, шурака [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]]. Кум је био Јован Мариновић. Ружица је имала са Војиславом Марковићем синове Јована и Синишу и кћерку Јулку.
 
Пошто је Јулка Симић, рођ. Пржић умрла 1872, Ђорђе Симић се трећи пут оженио Јеленом Бојевић, рођ. Тадић, удовицом пуковника Тодора Бојевића (1830-1872), кћерком Бошка Тадића (1793-1852) и Стаке (Наке) Станковић (1820-1902), познате под именом Баба-Стака, чији потомци, зетови и други чланови породице су називани [[Баба-Стакићи]]. Симић је тада постао очух Радивоја Бојевића, будућег министра војног и Љубице Бојевић која је била удата за војводу [[Радомир Путник|Радомира Путника]], а пашеног генерала [[Коста Протић|Косте Протића]] намесника краљевског достојанства 1889-1892. и генерала [[Милован Павловић|Милована Павловића]], министра војног.
 
После Смрти Јелене Бојовић Ђорђе Симић је са Леополдином Коумал (1888-1986), добио ванбрачног сина Ђорђа Коумала Симића, (1913-2004), који је завршио Економски факултет у Бечу.
 
Велика породична кућа Ђорђа Симића постала је, после продаје држави зграда старог двора Обреновића, у којој су у мајском преврату убијени краљ [[Александар Обреновић]] и краљица [[Драга Обреновић]]. Зграда је после срушена и на њеном месту подигнута је друга зграда двора, која је срушена у бомбардовањима [[Београд]]а. Сада на месту старог двора Обреновића нема зграда већ се налази узвишење у парку између старог и новог двора, однсно градске скупштине и председништва Србије.
 
==== Бели-Марковићи ====
{{главни чланак| Бели-Марковићи |Баба-Дудићи }}
 
Бисенија Симић, кћерка [[Стојан Симић |Стојана Симића]], сестра [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]], била је удата за генерала Јована Бели-Марковића, министра војске и државног саветника. Нису имали деце. После смрти Бисеније Бели-Марковић, генерал Јован Бели-Марковић, вратио је њен велики мираз од 10. 000 дуката [[Ђорђе Симић|Ђорђу Симићу]].
 
==== Лешјанини ====
{{главни чланак| Лешјанин}}
 
Босиљка Симић, кћерка Стојана Симића, сестра Ђорђа Симића, била је удата за Милоја Лешјанина. Босиљка Лешјанин била је дворска дама [[Наталија Обреновић|краљице Наталије ]] <ref>Вид. Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Београд 2008, стр. 17.</ref>.
 
=== Млађа грана ===
 
==== Алекса Симић (1800-1872) ====
 
[[СликаДатотека:Aleksa Simić.jpg|десно|мини|Алекса Симић]]
 
{{главни чланак| Алекса Симић}}
Ред 90:
[[Алекса Симић]] имао је са Катарином Симић(1806-1866) сина Милана Симића.
 
* Милан А. Симић (1827-1880) завршио је филозофију на Универзитету у Пешти. Био је секретар Министарства просвете и црквених дела и управник Народног Позоришта. Са Ангелином Симић, рођеном Јовановић (1841-1882) имао је синове Алексу М. Симића (1860-1933), Стојана М. Симића (1862-1906), Михајла М. Симића (1865-1926) и Константина М. Симића (1867-1935) и кћерку Савку М. [[Жујовић]] (1863-1933) удату за Миленка [[Жујовић]]а.
 
* Стојан М. Симић (1862-1906) је са Катарином Цацом Симић(1866-1908), дворском дамом краљице Драге Машин, имао сина Милорада С. Симића (1892-1915).
 
* Алекса М. Симић (1860-1933) имао је са Јеленом Душана А. Симића (1896-1964) и Милана А. Симића (1894-1948).
 
* Душан А. Симић(1896-1964) је имао сина Александра Симића(1931-2004).
 
* Милан А. Симић из брака са Даницом (1897-1950) (рођ. Пајевић)имао је кћерку Веру и сина Душана(Беку) <ref>Вид. родослов Симића у А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 300. </ref> .
 
* Душан М. Симић(1920-1945)је са Добрилом Симић(1921-2006)(рођ. Антонијевић) имао сина Радмила Д. Симића.
 
* Радмило Д. Симић (1944-) из брака са Биљаном Симић (рођ. Николова)има синове Огњена(1972-) и Марка(1974-) и из брака са Бранком Симић (рођена Николић) ћерку Јовану(1989-) .
 
* Огњен Р. Симић са Јеленом Симић (рођ. Цветковић) има сина Матеју(2001-) и ћерку Јању(2007-) .
 
* Марко Р. Симић са Александром Симић (рођ. Рацков) има сина Филипа Симића(2007- ) и сина Константина Симића (2012 - ) .
 
* Вера Јеремић, рођ. Симић (1922-1995) је са Николом Јеремићем (1922-2005) имала два сина Дарка (1952-) и Милана(1955- ).
 
* Радмила Милићевић, рођ. Симић (1894-1973) била је удата за Андреја Милићевића (1893-1973) и имала је две кћерке [[Мира Траиловић|Миру Траиловић]], рођ. Милићевић, удату за Драгољуба Траиловића и Олгу Николић, рођ. Милићевић.
 
Обе гране Симића, цела породица Симић од времена браће Стојана и Алексе Симића сахрањена је у заједничкој породичној гробници на [[Ново Гробље у Београду|Новом Гробљу у Београду]] на парцели бр.12, гробница бр. 31, ред 2.
 
=== Породичне куће и имања ===
 
Велика породична кућа Ђорђа Симића постала је, после продаје држави зграда старог двора Обреновића, у којој су у мајском преврату убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић. Зграда је после срушена и на њеном месту подигнута је друга зграда двора, која је срушена у бомбардовањима Београда. Сада на месту старог двора Обреновића нема зграда већ се налази узвишење у парку између старог и новог двора, однсно градске скупштине и председништва Србије.
Ред 120:
Ђорђе Симић имао је плац и вилу „Миомир“ на Топчидерском брду (Дедиње).<ref>У време смрти Ђорђа Симића мало шта је остало до његове велике очевине. Плац на Топчидерском брду, теписи и намештај у Бечу, накит и покућство, новац од исплате ратне штете, дугова дужника, вредели су 1921. 270.880 динара. Према тестаменту, новац од продаје плаца и надокнаде ратне штетесимић је подлеио између унуке ружице и сина Ђорђа Симића Коумала. Вид. А. Столић, стр. 288.</ref>
 
=== Сродство ===
 
Симићи су у сродству са [[Карађорђевићи]]ма, [[Цукићи]]ма, [[Бели-Марковићи]]ма, односно [[Баба-Дудићи]]ма, [[Жујовићи]]ма и др.
 
=== Види још ===
* [[Списак знаменитих личности Првог српског устанка]]
* [[Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији]]
* [[Ђорђе Симић]]
* [[Алекса Симић]]
* [[Стојан Симић]]
* [[Мира Траиловић]]
 
 
=== Напомене ===
{{рефлистreflist|2}}
 
[[Категорија:Српске породице]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Симићи_(породица)”