Отворите главни мени

Промене

хмм
{{сређивање}}
UNDER CONSTRUCTION - завршићу до краја недеље
 
== '''ГРАЂАНСКО ПРАВО''' ==
 
 
== Појам ==
Право (као правна наука) се уопштено дели на приватно и јавно право. Грађанско право је део приватног права који изучава и уређује [[субјективна грађанска права]] и грађанскоправне односе, као и положај субјеката у тим односима. Грађанско право је супротно јавном праву, јер је његова основна карактеристика једнакост странака и равноправност њихових воља. Код јавног права постоји однос субординације (потчињавања), јер једна страна - држава (одн. неки њен орган) наређује, док други субјект томе мора да се покорава (типичан пример је Пореско право - колики порез разреже Пореска управа, толико МОРА да се плати). У приватном праву, чак и када се као једна од страна уговорница појављује држава (нпр. купује земљиште од приватног власника), обе стране имају потпуно једнака права.
 
 
Приватном праву, поред Грађанског, припадају и Трговинско, Менично и чековно право, Право осигурања, Саобраћајно право, Ауторско право, право патената и право индустријске својине, и тсл.
 
 
== Основна начела ==
Иако о овом питању важи она народна "колико људи, толико ћуди", па сваки аутор набраја посебна начела, ипак је могуће издвојити 3 начела око којих не постоји никакав спор. То су:
1.# приватна аутономија,
2.# савесност и поштење, и
3.# имовинска одговорност.
 
'''Приватна аутономија''' или аутономија воље је филозофска категорија чији су значај наглашавали мислиоци, почев од Сократа и Аристотела, преко [[Хугo Гроцијус|Хуга Гроцијуса]], па до филозофа-просветитеља: Волтера, Русоа, Монтескјеа. Аутономија воље се дефинише као самоодређење човека као индивидуе која представља основ сваког друштва. Воља оваквог човека има креативну моћ и она је претпоставка постојања основих грађанскоправних института. Из овог начела произлазе врло значајне правне последице: равноправност странака, преносивост субјективних права, слобода да се закључују уговори, слободан избор сауговорника, слободан избор садржине уговора, итд.
 
<!--
1. приватна аутономија,
 
2. савесност и поштење, и
 
3. имовинска одговорност.
 
 
'''Приватна аутономија''' или аутономија воље је филозофска категорија чији су значај наглашавали мислиоци, почев од Сократа и Аристотела, преко Хуга Гроцијуса, па до филозофа-просветитеља: Волтера, Русоа, Монтескјеа. Аутономија воље се дефинише као самоодређење човека као индивидуе која представља основ сваког друштва. Воља оваквог човека има креативну моћ и она је претпоставка постојања основих грађанскоправних института. Из овог начела произлазе врло значајне правне последице: равноправност странака, преносивост субјективних права, слобода да се закључују уговори, слободан избор сауговорника, слободан избор садржине уговора, итд.
 
'''Савесност и поштење'''
 
 
== Систематика ==
-->