Фрања Асишки — разлика између измена

197 бајтова уклоњено ,  пре 8 година
по П
м (Павлица је преместио страницу Фрања Асишки на Фрањо Асишки преко преусмерења: по П)
(по П)
{{Светац
|име= ФрањаФрањо Асишки
|титула=Исповедник
|слика=Carlo Crivelli 012.jpg
|спорно=
}}
'''ФрањаФрањо Асишки'''<ref>[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Mistika_Crkve_i_mistika_zapadnih_veroispovedanja/Asiski.htm#_ftn1 Фрања Асишки]</ref> ({{јез-ит|Francesco d'Assisi}}, [[1182]] — [[3. октобар]] [[1226]].) или правим именом - Ђовани Франческо Бернардоне је оснивач [[фрањевци|фрањевачког реда]]. Био је син трговца у [[Асизи]]ју и мајке Францускиње (одатле наводно име Франческо, тј. Француз). У младости је водио весео, бонвивански живот. За време рата с [[Перуђа|Перуђом]] пада у заробљеништво, да би након ослобођења из заробљеништва тешко оболео. У заробљеништву и за време болести доживљавао је дубоке псхилошке промене које налазе свој израз у његовој новој концепцији религиозности.
 
Након оздрављења и проживљених психолошких промена напушта имућну родитељску кућу и одевен у врећу послужује губавце и поправља рушевине цркве. Суграђани су га испочетка сматрали чудаком, па и лудаком али његово проповедање о апсолутном еванђеоском сиромаштву у доба оштро наглашених класно-економских разлика у [[феудализам|феудалном]] друштву, налази присталице међу народом и сиромашним слојевима грађанства. Број Фрањине покорничке браће с временом је све више растао те се покрет светог сиромаштва шири великом брзином и постаје претња за привилеговани положај клера. Како би сузбио ту опасност папа [[Иноћентије III]] позива Фрању к'себи и након што добија гаранције да ће покрет поштовати сва световна права Цркве и беспризивно се подлагати папином ауторитету одобрава на његово деловање, односно потврђује [[1209]]. оснивање новог - фрањевачког реда (познат још и као мала или сива браћа), чији службени назив гласи Ордо фратрум минорум. Године [[1212]]. Фрањо Асишки и [[Клара Скифи]] оснивају и женску грану реда — [[кларисе]].
 
Занимљиве приче о животу Фрање Асишког могу се пронаћи у књизи [[Џон Мурман|Џона Мурмана]] „Нови цвјетићи светога Фрање“ (Теовизија, [[Загреб]], [[1995]].). Иначе, настарији документ о Фрањи Асишком је алегоријска прича Свети разговор блаженога Фрање с Госпођом Сиромаштином. У тој се причи казује како је Фрањо трагао за сиромашном, презреном и невољеном Госпођом Сиромаштином и како ју је учинио својом невестом.
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
== Спољашње везе ==