Спринт (атлетика) — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Бот: Селим 25 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q624482)
м (разне исправке; козметичке измене)
'''Спринт''' је брзо трчање на кратке стазе.
 
== Историја спринта ==
 
У брзом трчању се се такмичили još стари [[Грци]] на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]], на стази дугој један [[стадиј]] (192,27 м). Око 1800, спринтерско трчање се среће у [[Енглеска|Енглеској]], где су [[1806.]] забележени први службени резултати, када је извесни -{Grmley}- претрчао стазу од 120 јарди за 12 секунди. На атлетском првенству Енглеске [[1866.]] постигнут је резултат од 10,5 на 100 и 55,0 на 440 јарди. Године 1880 -{C. G Wood}- је постигао за то време изванредан резултат од 21,8 сек. на 220 јарди.
 
Од 1890. [[САДСједињене Америчке Државе|амерички]] спринтери презуизмају примат у спринту и само га повремено губе. Почевши од [[Артур Дафи|Артура Дафија]] који је [[1902.]] претрчао 100 јарди за 9,6 секунди, који је у својој књизи „Како спринтовати“ препоручио спринтерима два тренинга дневно: ујутро и увече, па преко [[Чарлс Падок|Черлса Падока]], [[Еди Толан|Едија Толана]], [[Перси Вилијамс|Персија Вилијамса]], [[Ралф Меткалф|Ралфа Меткалф]], [[Џеси Овенс|Џесија Овенса]] до 1972, када су [[Џим Хејнс]], [[Еди Харт]] и [[Рејнолд Робинсон]] трчали први пут 100 метара испод 10 сек. Примат америчких спринтера је заустављен [[2005.]] године, када га преузимају атлетичари Јамајке од којих [[Јусејн Болт]] држи садашњи светски рекорд 9,58 сек.
 
== Врсте спринта ==
 
* Кратки спринт:
** 60 м и мање
 
== Старт ==
[[СликаДатотека:20070701-nk2007-100m.jpg|200п|мини|Положај атлетичара приликом старта]]
Спринт почиње из ниског старта. Ниски старт се изводи из [[стартни блок|стартних блокова]], командама „на места“, „позор“ и пуцњем. Стартни блокови се користе само за старт спринтерских трка и прве измене код штафета. Када се стартује из стартних блокова такмичари целу трку трче у стази у којој стартовали. Прелазак у другу стазу кажњава се дисквалификацијом.
 
На команду „на места“ тркачи стављају стопала на стартне блокове, обично клекнувши на одразну ногу и ослањајући се на руке испред себе, тако да су руке вертикалне на стазу, а налазе се иза беле (стартне) линије. Спринтер сам регулише размак између предњег и задњег дела стартног блока, на основу дужине своје потколенице.
[[Датотека:1904 Olympic sprint.jpg|150п|лево|мини|Старт трке на ЛОИ 1904.]]
На команду „позор“, трчаки подижу кукове нешто изнад висине рамена, а истовремено померају главу према стази.Пре или после тога померају напред и рамена. Са биомеханичког гледишта ово доводи до повољног односа полуга тела (труп, натколеница, подколеница и стопало) и омогућује најбрже започињање трчања.
== Убрзање ==
[[Датотека:Start Jeremy Wariner 2007.jpg|десно|250п|мини|Старт]]
На пуцањ стартног пиштоља такмичар експозивно опружа „предњу“ ногу помоћу замаха „задње“ ноге према напред. Синхронизовано са овим, рука уз „предњу“ ногу изводи замах према напред, а друга рука према назад. Овако започето кретање наставља се брзим спуштањем замајне ноге на тло, готово у исто време кад нога која се опружила напушта тло. На тај начин се остварује најдужи први скок у најкраћем могућем временском размаку, а затим се повезано са овим изводе следећи скокови у истим временским размацима који су због инерције све дужи, док де негде око 15 метара, а можда и пре између петог и осмог корака, не постигне нормална дужина скока. Скокови у брзом спринту треба да буду брзи, дуги и ниски.
 
Кад достигне пуну брзину, спринтер се креће око пет корака у секунди. Сваки корак, који зависи од висине спринтера, може мерити и до 2,40 м. Одступања од ове технике има од трчања у кривини, јер тада треба нагнути тело према унутрашњој страни тркалишта и то више уколико је брзина спринта већа и кривина оштрија.
 
== Финиш и циљ ==
 
Поред одступања од технике у кривини, објашњене у поглављу Убрзање, извесно одступање постоји у само финишу трке, односно проласку кроз циљ, ако се изведе брз и правовремен покрет рамена према напред, чиме се може остварити бржи улазак у циљ.
363.220

измена