Српска архитектура — разлика између измена

{{Српска култура}}

'''Српска архитектура''' у [[Средњовековна уметност|средњем веку]] доживљава велики успон и процват. Српски архитектонски споменици [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] који су се развили у [[12. век|12]], [[13. век|13.]] и [[14. век]]у имају велики значај и светску репутацију.

 

== Архитектура од доба Стефана Немање до краља Милутина ==

'''Рашки стил''' у српској архитектури током [[Средњи век|средњег века]], обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[XII век|XII]] до краја [[XIII век]]а, док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Ђурђеви ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'', какве су на пример манастирске цркве у [[Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]], које су подигнуте у првој половини [[XIII век]]а односно у време када доминира ''[[Вардарски стил]]''. Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]], око које је гравитирала [[Краљевина Србија у средњем веку|тадашња држава]]. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултирало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф. арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966.]]''</ref>

 

Подизање задужбина траје од Стефана Немање и његових наследника, све до краја средњовековне самосталности. Владари династије Немањић су се такмичили у томе ко ће подићи више храмова задужбина. [[Свети Сава|Светом Сави]] се приписује велики број изграђених цркава, нарочито на [[Света гора|Светој гори]] у склопу [[Манастир Хиландар|Хиландар]]а и [[Манастир Ватопед|Ватопед]]а. Најзначајнија архитектонска остварења из овог периода су:

 

После овог периода, наступио је тзв. ''[[Вардарски стил]]'' са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]].

'''Вардарски''' (''Византијски'', ''Византијско-српски'') '''стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[Средњи век|средњег века]] обухвата временски период од краја [[XIII век]]а до краја [[XIV век]]а и географски простор [[Метохија|Метохије]], [[Косово|Косова]] и [[север]]не [[Македонија (област)|Македоније]].

Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у ''Вардарском стилу'' су:

 

За време краља Милутина долази до промена и до различитих тенденција које нису могле у потпуности да се конституишу и прекинуте су [[Продор Османлија у Европу|доласком Турака]]. Развијају се централне цркве типа уписаног крста које имају пет кубета које са свих страна подупиру сводови. Ту спадају [[манастир Грачаница]], [[манастир Старо Нагоричино]], [[Богородица Љевишка|црква Свете Богородице Љевишке]], Краљева црква у [[Манастир Студеница|Студеници]], [[манастир Високи Дечани]], као и друге грађевине.

 

 

Најзначајнији архитектонски споменици ''Моравског стила'' су:

 

[[Црква (грађевина)|Цркве]] које су настајале под Турцима су много скромније, ниже и мрачније.

 

== Савремена српска архитектура ==

 

 

== Референце ==

{{Кратко}}