Српска социјалдемократска партија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 3 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1252106
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Dimitrije tucovic.jpg|десно|мини|250п|[[Димитрије Туцовић]]]]
'''Српска социјалдемократска партија''' је била политичка странка, која је деловала у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] и [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], од [[1903]]. до [[1919]]. године. Основана је под именом '''Српска социјалдемократска странка''', али јој је [[1909]]. име промењено у ''Српска социјадемократска партија''.
 
Ред 6:
== Историјат ==
[[Датотека:Radnicke novine 1897.jpg|мини|[[Радничке новине]], гласило српских социјалдемократа.]]
Настала је [[2. август]]а [[1903]]. године у [[Београд]]у, спајањем организација [[раднички покрет|радничког покрета]] које су биле под утицајем [[социјалисти|социјалиста]] [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]], [[Васо Пелагић|Васе Пелагића]] и осталих. С временом се под водством [[Димитрије Туцовић|Димитрија Туцовића]] изградила се као револуционарна [[марксизам|марксистичка]] организација, која је била за равноправну федерацију југословенских земаља.
 
Први председник ССДП је био [[Драгиша Лапчевић]]. Већина предводника српске социјалистичке партије били су из [[Ужице|Ужица]]: поред Драгише Лапчевића, још и [[Радован Драговић]], [[Димитрије Туцовић]], [[Душан Поповић (политичар)|Душан Поповић]] и многи други.<ref>[http://www.uzice.net/filozofi/um1.htm UŽIČKI MARKSISTI I POLITIČKI MISLIOCI]</ref> Као идеолошка подлога је послужио [[Ерфуртски програм]] [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократске партије Немачке]]. Под вођством Димитрија Туцовића партија је прихватила марксистичку оријентацију и изградила се као револуционарна организација. Активност партије била је усмерена на борбу за опште право гласа, законодавство које би штитило раднике и организовање [[штрајк]]ова, који су утицали на повећање надница, скраћење радног времена и боље услове рада.<ref name="sdp">[http://www.sdp.org.rs/Prikazi.asp?ID=10&Vrsta=SDP_Vesti Od Srpske socijaldemokratske partije do Socijaldemokratske partije]</ref> ССДП је пуно уложила у образовање својих чланова, покретањем Социјалистишке библиотеке, Агитационе библиотеке, Социјалистишке књижнице и разних часописа ("Живот“, „Борба“, „Будућност“, „Једнакост"). ССДП била је нарочито јака у новинарским круговима.<ref name="sdp"/> На међународном плану, ССДП је била чланица [[Друга Интернационала|Друге Интернационале]].<ref>[http://www.nin.co.yu/2003-08/01/30126.html Spomenici na točkove]</ref> Њени представници су имали велики углед у европским социјалдемократских круговима.
Ред 14:
У Скупштини Краљевине Србије, ССДП је имала два посланика. Партија је водила доследну антиратну политику и гласала против свих ратних кредита у време Анексионе кризе, Балканских ратова и Првог светског рата.<ref name="sdp"/> У предвечерје [[Балкански ратови|балканских ратова]] ССДП се оштро супротстављала [[Велика Србија|великосрпским]] плановима за ширење Србије на [[Албанија|Албанију]] и [[Македонија|Македонију]]. Посебно се то изразило у критици ратних циљева Србије у првом балканском рату, који су оцењени као освајачки, а не ослободилачки.<ref>[http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html Dimitrije Bogdanovnić, Knjiga o Kosovu]</ref> Капитални значај у том погледу има књига Димитрија Туцовића ''[[Србија и Албанија (Димитрије Туцовић)|Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије]]''. Српски социјалдемократи су сматрали да се балкански рат могао правдати једино сламањем отоманског феудализма и националним ослобођењем балканских народа, „али је он изневерио очекивања у односу на Албанију и Македонију“.<ref>Istorija srp. naroda VI/1, 190 (D. Đorđević).</ref> Туцовић се уместо ширења Србије залагао за стварање велике [[Балканска федерација|Балканске федерације]] која би била „политичка и економска заједница свих народа на Балкану, на основици пуне демократије и потпуне једнакости“.<ref>D. Tucović, Srbija i Arbanija, 118.</ref> Из истих разлога ССДП се разишла с [[Социјалдемократска партија Аустрије|аустријским социјалдемократима]] који су подржавали [[Анексија Босне и Херцеговине|анексију Босне и Херцеговине]].
 
Почетком марта [[1909]]. године, тадашњи престолонаследник [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђе Карађорђевић]] је пребио на [[смрт]] свог послужитеља Стевана Колаковића. Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га „тајанствено убиство“, али су српски социјалдемократи преко „[[Радничке новине|Радничких новина]]“ започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни.<ref>[http://www.e-novine.com/stav/64072-Kralj-ubica.html Kralj je ubica!]</ref> Овај догађај је изазвао велику буру, па је Ђорђе [[27. март]]а [[1909]]. године био приморан да се одрекне [[престо]]ла у корист млађег брата [[Александар I Карађорђевић|Александра]]. У Србији се говорило да „Радничке новине“ изазваше пад престолонаследников. Овај догађај, ова афера, коју је социјална демократија открила и неустрашиво јавности изнела, успела је да код најширих маса, народа компромитује не Ђорђа, него престо, [[монархија|монархију]] уопште, и да јој више ојача расположење за [[република|републику]].<ref>[http://www.e-novine.com/stav/64070-Poetak-kraja-monarhije.html Početak kraja monarhije]</ref>
 
Дана [[22. август]]а [[1911]]. године ужички социјалисти су заказали велики збор због непровођења Закона о радњама. По улицама и кафанама стајали су плакати на којима је писало: “''Ако власници продуже и даље са непоштовањем Закона о радњама, ако га буду и даље газили, радничка класа ће бити једнога дана принуђена да се мотком у руци растера ту разбојничку дружину!''”. Велики раднички збор је одржан на пијаци у центру, пред зградом Гимназије. У име Главне партијске управе и Главног радничког савеза, на збору је говорио Триша Кацлеровић, којег је са великим интересовањем слушала окупљена маса радника.<ref>[http://www.graduzice.org/userfiles/files/periodjacanjaradnickogpokretaod1909do1914.pdf Period jačanja radničkog pokreta (1909-1914)]</ref> На основу дискусије социјалдемократских посланика у Народној скупштини, Драгише
Лапчевића и Трише Кацлеровића, може се закључити да су априлски [[избори]] [[1912]]. године у Ужицу протекли у условима полицијског притиска, корупције и фалсификовања изборних резултата.<ref>[http://www.graduzice.org/userfiles/files/gradanskepartijeod1903do1912.pdf Građanske partije (1903-1912)]</ref>
 
Ред 34:
 
== Извори ==
{{извориreflist|2}}
 
== Литература ==
{{Портал РРПЈ}}
* '''[[Енциклопедија Југославије]]''' (књига седма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1968. година.
* '''Историја Савеза комуниста Југославије'''. Издавачки центар „Комунист“, „Народна књига“, „Рад“ Београд 1985. година.
 
== Спољашње везе ==
Ред 46:
* [http://www.archives.org.rs/42443e43d43443e432438-438-43743143844043a435/42443e43d43443e432438-43d43e43243e433-43f43544043843e434430/41f43e43b43844243844743a435-438-43444044344844243243543d43e-43f43e43b43844243844743a435-43e44043343043d438437430446438458435/42144043f44143a430-44143e44643845843043b43443543c43e43a44043044244143a430-43f430440442438458430-42142141441f-1903-1919 Српска социјалдемократска партија - ССДП (1903-1919)] (archives.org.rs)
* [http://socijaldemokratskipokret.info/index.php?p=144 Историја социјалдемократских организација у Србији]
 
 
[[Категорија:Српска социјалдемократска партија]]