Станиште — разлика између измена

Простор са различитим облицима неживе материје и одговарајућим климатским особинама у којем жива бића живе назива се биотоп.

Биотоп-Тело сваког живог бића изграђено је од исте оне материје која се налази у неживој природи(угљеник, водоник, кисеоник, азот, фосфор и др). Такође, и готово сви витални животни процеси зависе од хемијских једињења из спољашње средине (вода, угљен-диоксид и др). Зато од неживе материје у биотопу умногоме зависи какве ће особине имати и сам екосистем.

Свако животно станиште насељено је одређеном комбинацијом биљних и животињских [[врста]] – животном заједницом (биоценозом).

 

Животна заједница и станиште не могу постојати одвојено, већ су повезане у целину у којој је биоценоза биотичка, а биотоп абиотичка компонента. Животну заједницу одликује, пре свега, одређена структура коју сачињавају одговарајуће еколошке нише, састав врста и др.

 

 

Појам станишта треба одвојити од појма [[ареал]]а врсте. Ареал је простор или област на [[Земља|Земљи]] коју једна врста насељава. У оквиру ареала једне врсте могу да се нађу различита станишта. Границе ареала неке врсте представљају у ствари границе њене распрострањености. Врсте које су врло широко распрострањене су [[космополит]]и. Насупрот њима су [[ендемит]]и, врсте које насељавају само једну, често уску област. Ендемити настају изоловањем области у којима се задржавају врсте којих нема у другим областима. Врсте које се срећу у само одређеним стаништима и представљају остатке изумрлих врста које су живеле у ранијим геолошким периодима називају се [[реликт]]и. Заштити тих врста мора се поклонити посебна пажња.

 

==Литература==

* Ђукановић, Мара: ''Еколошки изазов'', Београд, 1991.

* Јанковић, М: ''Фитоекологија'', Београд, 1986.

 

[[Категорија:Еколошке дефиниције]]