Хрватска дијаспора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 3 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1253297
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Flag of Croatia (1990).svg|мини|десно|250п|[[Застава Републике Хрватске|Хрватска застава]] са првим бијелим квадратом на [[Грб Републике Хрватске|грбу]] често је коришћена међу Хрватима у емиграцији након [[1945]].]]
 
'''Хрватска дијаспора''' обухвата све грађане [[Хрвати|хрватске националности]] или поријекла који живе ван Хрватске, као своје матице. У тај скуп би се, технички, могли убројати и Хрвати који данас живе на подручју бивше [[СФРЈ|Југославије]], али се под тим скупом обично подразумијевају нешто даље области, попут земаља [[Европска унија|Европске уније]], [[Сјеверна Америка|Сјеверне]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]], [[Аустралија|Аустралије]], као и земаља са других континената.
 
== Сјеверна Америка ==
По попису из 2005. године, у САД живи 401,208<ref>[http://factfinder.census.gov/servlet/IPTable?_bm=y&-reg=ACS_2005_EST_G00_S0201:524;ACS_2005_EST_G00_S0201PR:524;ACS_2005_EST_G00_S0201T:524;ACS_2005_EST_G00_S0201TPR:524&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201PR&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201T&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201TPR&-ds_name=ACS_2005_EST_G00_&-TABLE_NAMEX=&-ci_type=A&-redoLog=true&-geo_id=01000US&-format=&-_lang=en Попис становништва: Хрвати] {{en}}</ref> становника дјелимично хрватског поријекла. Поред тога, значајан број Хрвата-Американаца се декларише [[Југословени]]ма, [[Словени]]ма, [[Далматинци]]ма, [[Босанци]]ма, [[Аустријанци]]ма, или чак Аустроугарима. Прве насеобине Хрвата утемељене су на југу ушћа [[Мисисипи (ријека)|ријеке Мисисипи]]. Значајно досељавање забиљежено је за вријеме златне грознице у [[Калифорнија|Калифорнију]]. И у [[Аризона|Аризони]] и [[Невада|Невади]] постоје већа станишта Хрвата, гдје углавном раде у рудницима [[сребро|сребра]] и [[злато|злата]]. [[Вашингтон]] и [[Пенсилванија]] су значајне хрватске [[Колонија|колоније]]. На подручју Сјеверне Америке функционише и једна од већих хрватских организација дијаспоре, [[Хрватска братска заједница]].
 
== Јужна Америка ==
У [[Јужна Америка|Јужну Америку]] Хрвати су почели пристизати [[1870е|1870их]] година. Најзначајније хрватске колоније до [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]] утемељене су у [[Чиле]]у и [[Аргентина|Аргентини]]. У [[Бразил]]у их је највише у [[Сао Паоло|Сао Паолу]]. Хрвата има још и у [[Боливија|Боливији]], [[Перу]]у и [[Уругвај]]у.
 
=== Чиле ===
[[Чиле]] представља једну од највећих хрватских насеобина ван матице. Након САД, у Чилеу живи други највећи број Хрвата ван [[Балкан]]а. По неким изворима, ту их живи око 400.000.<ref name="hrmigra">[http://hrvatskimigracije.es.tl/Diaspora-Croata.htm -{hrvatskimigracije.es.tl}-: „Хрватска дијаспора“] {{es}}</ref><ref>[http://www.hrvatski.cl/html/croatas.htm -{www.hrvatski.cl}-: „Хрватски имигранти“] {{es}}</ref>. Хрвати у Чилеу представљају један од водећих примјера успјешно интегрисаних странаца који су дошли са подручја гдје шпански језик није главни говорни језик. Многи забављачи, радници, умјетници и истакнути политичари са високим позицијама у земљи су Чилеанци хрватског поријекла.
 
=== Аргентина ===
Хрвата у Аргентини има преко 250,000.<ref name="hrmigra"/> Један од најуспјешнијих Хрвата у Аргентини, и истовремено један од првих досељеника, био је [[Никола Михановић]], који је живио у [[Буенос Ајрес]]у. До 1909, око 30 година након што је дошао у Јужну Америку, Михановић је посједовао 350 пловила, укључујући 82 пароброда. До 1918. године, број његових запослених је био око 5000, већином из Далмације. На тај начин Михановић је значајно утицао на изградњу хрватске заједнице у Аргентини.
 
Ред 19:
Трећи талас, који је услиједио након Другог свјетског рата, био је највећим бројем политичког типа. Око 20.000 хрватских дисидената је пребјегло у Аргентину, а већина њих је радила на грађевини, у изградњи јавних објеката итд.
 
== Аустралија ==
Хрвати су се највише исељавали у [[Аустралија|Аустралију]] за вријеме 1960их и 1970их. 2006. године било је 118.051 становника (0,6%) који су се декларисали као хрватског поријекла.
 
== Европска унија ==
=== Њемачка ===
Хрватска католичка мисија у [[Минхен]]у основана је [[1948]]. године. Са око 43.000 регистрованих вјерника једна је од најстаријих и највећих мисија у [[Њемачка|Њемачкој]] за католике Хрвате. Значајно досељавање у Њемачку забиљежено је крајем 1960их и почетком 1970их година, када је неколико стотина хиљада Хрвата, у потрази за бољим [[животни стандард|животним условима]], или, у мањем броју, због неслагања са [[Реал-социјализам|реал-социјалистичким]] режимом, као [[дисидент]]и, напустило простор СФРЈ.
 
=== Уједињено Краљевство ===
Хрвати у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] обухватају и оне који су се родили, и оне који су се доселили у УК. По попису из 2001. године, у Уједињеном Краљевству је било 6992 становника рођена у [[Хрватска|Хрватској]].<ref>[http://www.oecd.org/dataoecd/18/23/34792376.xls ОЕЦД: Земља рођења]</ref>
 
== Спорт у хрватској дијаспори ==
У дружењу и окупљању хрватских исељеничких заједница велику улогу су имала спортска друштва, нарочито фудбалски клубови. Најчешћа имена која носе су Кроација, Јадран, Зрински, Адрија, Далмација, Хајдук, Динамо, ХАШК, Марјан, Велебит, Младост, Матија Губец итд.
 
== Референце ==
{{рефлистreflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.geografija.hr/novosti.asp?id_projekta=0&id_novosti=1225 Исељавање Хрвата у Америке и Јужну Африку]
* [http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20021126/feljton01.asp Слободна Далмација: Општа скица хрватског исељеништва од 15. вијека до данас]