Википедија

Трепље — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 41 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q180436 (translate me)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Bronchiolar epithelium 3 - SEM.jpg|мини|250п|десно|[[Електронска микрографија]] цилије респираторног епитела трахеје]]
[[СликаДатотека:Bronchiolar area cilia cross-sections 2.jpg|мини|250п|десно|попречни пресек цилије - структура: (9х2) + (1+1)]]
'''Трепље''' (цилије) су танке, цилиндричн, прстолики изврати ћелијске мембране које полазе са површине [[еукариоте|еукариотске ћелије]] како једноћелијских тако и вишећелијских организама. Грађене су по сличном организационом плану као [[бич (биологија)|бичеви]], од којих се разликују по величини (дужина трепље је 2-10 μm, док је бич величине 100-200 μm). Помоћу њих се крећу једноћелијски (трепљари међу [[протозоа|протозоама]]) и вишећелијски организми, као нпр. [[мекушци]], [[прстенасти црви]] итд.
 
Код човека их, садрже:
Ред 17:
Пар централних микротубула даје трепљама [[симетрија|билатералну симетрију]] у чему се разликују од центриола које су без тог пара и радијално симетричне. Постоје цилије без централног пара тубула и оне су непокретне. Припадају измењеним трепљама које имају сезитивну функцију, као што су то трепље које одржавају равнотежу у ћелијама средњег [[ухо|уха]].
 
== Структура ==
 
На цилији се разликују четири подрегиона:
* базално телашце ([[кинетозом]]), смештено у вршној цитоплазми, односно [[центриола]] из које израста цилија.
* прелазни (вратни или огрличасти регион) део;
* аксонема
* завршни регион.
 
'''Базално телашце''' је по грађи аналогно центриоли јер има облик цилиндра чији зид гради је 9 триплета [[микротубула]] (формула његове организације је 9х3). Сваки микротубуларни триплет обухвата унутрашњу (А), средишњу (Б) и спољашњу микротубулу (Ц). Суседни триплети тубула су међусобно повезани мостовима. Током [[цилиогенеза|цилиогенезе]] [[полимеризација|полимеризацијом]] [[тубулин]]а из триплета базалног телашца израстају дублети аксонеме.
 
'''Прелазни регион''' обухвата 9 парова микротубула који су формирани од микротубула А и Б. Сваки пар је са суседним повезан преко мостова.
Ред 33:
'''Завршни регион''' чини аморфна зона у коју улазе микротубуле А периферних парова као и централни пар микротубула. Слободни крајеви микротубула Б су изван ове зоне.
 
== Аксонема ==
 
Грађена је од [[микротубула]] и [[протеин]]а по формули 9+2 што значи да се поред 9 парова ([[дублет]]а) микротубула међусобно повезаних мостовима који граде периферију, у центру налази још један микротубуларни пар.
Ред 47:
 
==Литература:==
* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000▼
 
▲*Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
* Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
* Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
* Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Трепље”