Трилобити — разлика између измена

'''Трилобити''' ('''-{Trilobita}-''') су изумрли [[зглавкари]] који су живели у морима и били веома бројни у [[палеозоик]]у. Највиши степен развоја су достигли у [[камбријум]]у, а у [[перм (геолошки период)|перм]]у су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 -{cm}-, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке [[планктон]]ске врсте које нису прелазиле 0,5 -{mm}-, као и врсте веће од 75 -{cm}-. Храниле су се другим [[животиња]]ма или органским отпацима из [[муљ]]евитог морског дна.

 

Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено [[скелет]]ом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су добили име):

* [[глава]] (cephalon)

Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две ниже-постављене површине. У главеном делу се то узвишење назива [[глабела]] (glabella), а бочне површине су образи (gennae), док се на трупу звало трахис (trachis), а бочне површине су биле плеуре.

 

 

 

Бочно од лабрума налазе се:

 

Екстремитети су двограни:

* спољашња грана је слабије развијена (број сегмената који је граде варира) и носи [[шкрге]] у виду многобројних [[филамент|филамената]]

 

 

Труп трилобита се састојао од различитог броја сегмената, од 2 - 29, који су били покретно зглобљени што је омогућавало да се склупчају штитећи на тај начин осетљиву трбушну страну.

 

 

Изграђен је од неколико сегмената чији број варира и који се постепено смањују идући ка задњем крају тела. Дуж дорзалне (леђне) стране тела ови сегменти се спајају градећи штит.

 

 

Грађа унутрашњих, меканих делова тела је потпуно непозната, али се сматра да је веома слична данашњим [[зглавкари]]ма.

 

Одвија се преко ларених ступњева:

* [[протаспис]]

Из оплођених [[јаја]] излеже се ситна, дужине око 1 -{mm}-, планктонска протаспис [[ларва]] која се састојала од акрона и 4 сегмента покривена карапаксом. Пресвлачењем од ње се образује мераспис ларва која поред главеног региона добија и пигидијум. Последњи ларвени ступањ, холаспис се пресвлачи неколико пута да би постигла изглед одрасле јединке.

 

* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, [[Научна књига]], Београд, 1971.

* Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.

* Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986.

* Riccardo Levi-Setti. ''Trilobites''. University of Chicago Press, 1993.

 

{{Commonscat|Trilobita}}

 

[[Категорија:Зглавкари]]