Теофил Панчић — разлика између измена

| име = Теофил Панчић

| дан_рођења датум_рођења = [[6. јул]] [[1965]].

| дан_смрти датум_смрти =

'''Теофил Панчић''' ([[Скопље]], [[6. јул]] [[1965]]) је српски новинар, колумниста и критичар који своје текстове објављује у београдском недељнику ''[[Време (недељник)|Време]]''. Критичке и аналитичке текстове објављивао је и у бројним листовима и часописима из [[Србија|Србије]] и других бивших [[Социјалистичка Југославија|југословенских]] република, као и у публикацијама из [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Русија|Русије]] и [[Европа|више европских земаља]]. Био је уредник недељника ''Време'' и радио као политички коментатор радија [[Слободна Европа]]. Добитник је ''[[награда Југ Гризељ|новинске награде Југ Гризељ]]'', [[1999.]]. године. Живи и ради у [[Земун|Земуну]] и [[Нови Сад|Новом Саду]].

Иста издавачка кућа, [[2004.]]. године објављује другу Панчићеву збирку есеја и колумни, под насловом ''Чувари бенгалске ватре''. Ова књига је својеврстан наставак ''Урбаних Бушмана'', на шта указује и њен поднаслов- Живот и смрт у српском посткомунизму -{II}-. Овде се Панчић бави периодом који почиње падом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а завршава се убиством [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]], првог демократског премијера Србије. Врло духовито, аутор овај период назива „временом постдемократске какофоније“<ref>[http://www.kszimpressum.com/akcije-i-desavanja/teofil-pancic.html -{KSŽ ImPRESSum. Teofil Pančić}-]</ref>.

Издавачка кућа ''Беополис'', [[2006.]]. године објављује дело ''Особени знаци'', које представља збирку текстова објављених у забаченим рубрикама. Заправо, ово је Панчићева збирка есеја и приповедака, које је писао дозвољавајући да његово приповедачко ЈА узме учешћа у причи.

{{извориreflist}}