Урогенитални систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 15 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q4712977 (translate me)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[ImageДатотека:Penis.svg|thumb|300px|Урогенитални систем]]
Код [[кичмењаци|кичмењака]] су [[екскреторни органи]] анатомски и функционално повезани са [[полни органи|полним органима]] па је овај систем органа означен као '''урогенитални'''. Веза се састоји у томе што се полни елементи изводе екскреторним одводима.
 
== Екскреторни органи (органи за излучивање) ==
 
Улога ових органа је излучивање [[азот]]них продуката размене материја као и регулисања количине течности, [[соли]] и других материја у организму. Врло су значајни за одржавање сталног састава крви ([[хомеостаза]]).
 
Код кичмењака се јављају '''три типа бубрега''' који се смењују током [[ембрионално развиће|ембрионалног развића]]. Код нижих се јављају две генерације бубрега, а код виших кичмењака три генерације:
* '''пронефрос'''
* '''мезонефрос'''
* '''метанефрос'''
 
=== Пронефрос ===
 
Овај тип бубрега се јавља код колоуста, ларви риба и ларви водоземаца, док код осталих кичмењака функционише само на ступњу ембриона.
Ред 17:
Састоји се од два низа каналића. Ови каналићи на једном крају имају левкасти отвор ([[нефростом]]) којим су у вези са [[целом]]ом, а другим крајем се изливају у заједнички одвод. Веза са [[крвни систем|крвним системом]] остварена је тако што се нефростом налази у близини сплета крвних судова (спољашњи [[гломерул]]) који належу на зид целома. Сваки низ каналића се улива у сопствени одвод, а затим се та два одвода изливају у [[задње црево]].
 
=== Мезонефрос ===
 
Одржава се на одраслом стању код [[рибе|риба]] и [[водоземци|водоземаца]].
Ред 23:
Код овог типа се губи веза са целомом тако што ишчезава нефростом. На зиду каналића се јавља испупчење у виду двослојног пехара ([[Боуманова чахура]]) које обухвата сплет [[капилар]]а (унутрашњи гломерул). Боуманова чахура и гломерул граде [[бубрежно телашце]]. Користе се исти одводни канали као код пронефроса, само што се код мезонефроса они називају [[Волфови канали]] .
 
=== Метанефрос ===
 
Функционише код [[гмизавци|гмизаваца]], [[птице|птица]] и [[сисари|сисара]] на одраслом ступњу, док се на ступњу ембриона код њих јављају пронефрос и мезонефрос. Међутим, у мушком полу се део мезонефроса задржава као [[пасеменик]].
 
Каналићи метанефроса састоје се из:
Ред 37:
Од бубрега полазе нови канали – [[уретер]]и и оба се уливају у [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]] код сисара, а код гмизаваца и птица у [[клоака|клоаку]]. Од мокраћне бешике полази одвод – [[уретра]].
 
== Полни органи ==
 
Кичмењаци су одвојених полова изузев неких колоуста и неких риба који су [[хермафродит]]и.
 
=== Мушки полни систем ===
 
Код кичмењака који имају мезонефрос [[семеник]] ступа у везу са предњим делом мезонефроса па се полни продукти избацују Волфовим каналом. Овај канал има улогу и [[семевод]]а и мокровода.
Ред 47:
Осим полних жлезда (тестиса) и њихових одвода јављају се и извесне допунске жлезде – [[семене кесице]] и простатичне жлезде које продукују [[семена течност|семену течност]].
 
=== Женски полни систем ===
 
Постоје посебни изводни канали [[јајник]]а – [[јајовод]]и (Милерови канали). Јајници су, као и тестиси, парне жлезде. Изузетак су [[птице]] код којих постоји само један јајник и то леви, док је десни редукован што је последица величине јаја.
 
Јајовод сисара састоји се из три дела:
# почетни део (Фалопијева туба) са левкастим отвором који належе на јајник;
# [[материца]] – проширени, средишњи део;
# [[вагина]] – завршни део.
 
Јајоводи сисара могу на различите начине да срастају – код неких срастају вагине, код других делимично и материце. Код мајмуна и човека су материце потпуно срасле у једну непарну материцу.
Ред 60:
 
==Спољашње везе==
* [http://www.bionet-skola.com/w/Urogenitalni_sistem_ki%C4%8Dmenjaka BioNet Škola]
 
*[http://www.bionet-skola.com/w/Urogenitalni_sistem_ki%C4%8Dmenjaka BioNet Škola]
 
[[Категорија:Репродуктивни систем]]