Битка код Прохоровке — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q541506
м типо
Ред 22:
 
== Позадина ==
У зиму од 1942-43. године [[Немачка шеста армија]] је била изгубљена током [[битка за Стаљинград|битке за Стаљинград]]. Пошто су покренуте велике совјетске операције као што су [[операција Уран]], [[операција Зимска олуја]] и [[операција Мали Сатурн]] угрожен је положај немачке [[група армија Југ|групе армија Југ]]. Совјетске операције биле су успешне, и уништиле су велики део немачких снага. Ове операције довеле су до ослобађања [[Кавказ]]а од немачке окупације по цени од 70.000 погинулих војника. [[Стаљин]] је наредио опкољавање Армијске групе Југ до [[Ростов на Дону|Ростова на Дону]]. Црвена армија је веома успешно напредовала, али немачки најбољи тактичар и ратни геније федмаршалфелдмаршал [[Ерих фон Манштајн]] предузима контраофанзиву и долази до [[Трећа битка за Харков|Треће битке за Харков]]. У [[Друга битка за Харков|Другој бици за Харков]] која се одиграла пре Треће, мобилне немачке снаге стегле су крила совјетске војске и успешно их уништиле. Немачка победа је омогућила [[Вермахт]]у и [[СС]] снагама да преузму [[Харков]] од совјетских јединица 14. марта 1943. године и одбаце их до северних делова реке [[Дон]]а. У тим операцијама совјетске линије биле су истурене и створена је велика избочина у дужини од 150 километара. Немци су заробили око 9.000 совјетских војника а погинуло је око 23.000 по немачким извештајима а по совјетским и до 45.000 војника.
 
Немачке снаге су поново заузеле [[Белгород]] јужно од [[Курск]]а, али су совјетске снаге успеле одржати Курск. Немачко напредовање изван Харкова убрзо је успорено а совјетски отпор почео је да јача. Нико није имао снаге да настави борбу па је избочина код Курска тако и настала. [[Хитлер]] је зато предлагао да се покрене масивна офанзива на Источном фронту како би се на избочини опколиле и уништиле велике совјетске снаге и преокренула ствар на фронту. Операција се звала [[операција Цитадела|Цитадела]] и укључивала је 900.000 немачких војника, 2.700 тенкова и преко 2.000 авиона. Сама битка је била жестока. Немци су толико били уверени у победу и надмоћност својих снага. Хитлер је у то време држао више дивизија него у време [[операција Барбароса|операције Барбароса]]. Совјетски маршал [[Георгиј Жуков]] знао је са каквим снагама има посла и каква опасност прети Совјетима ако се Немци не зауставе. Стаљин је у Жукова полагао највише поверења. У једном делу битке Немци су желели да изврше пробој и униште резерве. Тако је до ове највеће тенковске битке у историји ратовања и дошло. Та битка одлучила је исход и даље вођење операције Цитадела. Немци су изгубили главнину оклопа што ће битно пореметити равнотежу снага на Источном фронту у корист Црввене армије а не Немаца.
Ред 49:
У рану зору 12. јула командант немачке Четврте тенковске армије Херман Хот је повукао све расположиве резерве, све исправне тенкове и наредио да се крене у жесток напад. Он радиограмом преноси своја размишљања Хитлеру: "''Моји момци су пред Прохоровком, испред нас су њиве и совјетска позадина. Наредио сам да се крене у одлучан напад. Коначно смо опипали совјетску позадину, немају резерви."'' После неколико одлагања у чекању за нову опрему Немачка офанзива је покренута 5. јула 1943. године. У напад је кренула 4 оклопна армија генерала Хермана Хота предвођена СС Панзеркорпусом. Нападом на Прохоровку циљ је био да се пробије трећи совјетски одбрамбени појас. У овој крвавој борби учествовале су три елитне СС дивизије.
 
Хитлер се обрадовао и дао зелено светло за напредовање. Укупно је у напад кренуло 494 немачких тешких и средњих тенкова типа пантер и тигар, јуришни топови типа фердинанд а и други типови тенкова. Од тутњаве тенковских мотора и звекета гусеница тресла се земља. Заштиту „Челичној армади“ пружао је Осми ваздушни корпус. Црвена армија је у напад послала 600 тенкова Пете гардијске тенковске армије. Генерал Хот није могао да верује својим очима када је угледао велике резерве Црвене армије у пуном нападу а и оклопне јединице које су јуришале преко њива. Све је било по наређењу федмаршалафелдмаршала Манштајна. Циљ је био да се до крајњих граница форсира овај део фронта, довуку велике руске резерве, униште и затим изврши велики оклопно - механизовани продор и пробој линија које је држала Црвена армија. Бојно поље на коме су се Немци и Совјети сукобили било је широко осам километара, а исто толико је било и дугачко. Било је мање него поље на коме се одиграла битка код Ватеорлоа у Белгији 1815. године за време Наполеонових ратова. Немачки тенкови су кренули у незаустављив јуриш по читавом сектору где се требала одиграти битка. 2. СС корпус је коцентрисао своје главне снаге на мањем узвишењу око 1,5 километара југозападно од Прохоровке. Граница између 1. СС и 2. СС дивизије била је железничка пруга, а између 1. СС и 3. СС дивизије река Псел. 3. СС дивизија се налазила на узвишењу са друге стране реке Псел. Одатле су моли успешно контролисати бојно поље. Осам сати тенкови и авиони су се борили без одступања јуришајући једни на друге. Напад је почела 1. СС дивизија са 60 тенкова, можда и више. Совјетска авијација је овде успела да сконцетрише мање авиона од Луфтвафе која је имала бројчану и временску предност у бици. Циљ Пете гардијске тенковске армије били су контра - напади, сасвим супротно од циља Четврте немачке тенковске армије. Каћуше и тешка артиљерија отварале су жестоку паљбу по немачким линијама, покушавајући да осујете и деморалишу немачке трупе али то није имало ефекта и напад није заустављен. Ураганска ватра тенкова са обе стране тутњала је осам часова. Ваздушни и артиљеријски напади били су најжешћи у сектору 1. СС дивизије. Земља се тресла од експлозија. Немци су силовито јуришали тенковима напредујући без заустављања. Највише наде полагано је у тигар тенк и панцер. Тенкови су били нови, довучени одмах из фабрика. И до 200 тенкова је било у нападу без премца, чак и више. Напад је бито такав да иде неколико десетина тенкова а за њима ловци типа фердинад а затим панцер-гренадири. И Црвена армија није одустајала. У напад је кренула свом снагом у намери да се тенкови Немаца зауставе или униште и да продор буде спречен. Тенковски напад упркос огромној подршци коју су имале совјетске јединице, одбијен је без већих губитака. Главни разлог је био већи домет немачких тенковских топова. Степски пук је ангажовао своје јединице у овој борби. У овом нападу Немци нису претрпели скоро никакве озбиљне губитке, док је бригада руских тенкова била збрисана за мање од 15 минута. Такође пешадија на обе стране кренула је у јуриш. Настала је права грчевита борба за голи живот. Није се знало ко ће победити. Чули су се урлици, прасци митраљеза, пушака и бомби. Војници Црвене армије су убијали тенкисте, а било је и гушања и ударања кундацима са немачким војницима. У ваздуху Луфтвафе је извојевала одлучну победу захваљујући већем броју авиона и бољој тактици. Чак и у сектору 2 СС дивизије немачки тенкови успели су да одбију нападе совјетских тенкова. Руски тенкови су прво жестоко бомбардовани од стране 1. СС моторизованог артиљеријског пука, да би се накнадно укључили сви тенкови из дивизије ''"Рајх"'' и тотално онеспособили совјетски напад. Да би се осветли Совјети су у противнапад послали два пешадијска пука подржане од стране 50 тенкова из 18 тенковског пука, са циљем да се униште положаји 3. СС дивизије оклопних гренадира ''"Мртвачка Глава"''. Напад је одбијен од стране пука ''"Теодор Ајке"'' подржане јуришним топовима СтуГ III. Цовјети су сконцетрисали главнину артиљерије на положаје 1. СС пука оклопних гренадира и напали га са око 40 тенкова типа Т - 34, подржаних са групацијама пешадије. Међутим СС - овци су и овај напад успешно одбили, али је зато била потребна интервенција пет ловаца тенкова типа Мардер III и бомбардера Луфтвафеа. 70 тенкова из 18 тенковског пука је покушало да изврши изненадни напад на немачки центар. Немачка војска је на копну трпела тешке губитке која није могла да надокнади. Циљ, међутим није био остварен како су Немци желели. Желели су извршити продор, али су се касније морали повући. Губици Црвене армије су такође били велики и изузетно тешки. Умањени су чињеницом да су совјетски ижињерци извукли своје оштећене тенкове из борбе и попунили посаде. Немачка Четврта тенковска армија је своје оштећене тенкове оставила на бојишту. Али битка је и даље беснела. Код Старог Оскола на релативно малом простору се сконцетрисало преко хиљаду тенкова. Теоријски гледано совјетска војска је овде претрпела далеко веће губитке од немачких али је ипак успела да заустави снажан немачки напад. Црвена армија је успела да зустави уз тешке губитке напад главнине немачке Четврте тенковске армије. Четврта тенковска армија је овде била заустављена и није даље напредовала. Била је принуђена на повлачење. До 16. јула она је враћена на полазне положаје уз губитке која немачка команда није могла да надокнади. Совјети су успели да спрече продор Четврте тенковске армије, али уз велике губитке и наставе даље операције у бици код Курска. Немци су успешно уништили Пету гардијску тенковску армију импресивним противнападима, али су 16. јула били приморани да се повуку услед совјетске контраофанзиве код Белгорода и реке Миус. Тако су изгубили малу инцијативу коју су добили у овој борби.
 
== Тенковско ратовање и сама битка ==