Фразеологизми — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Бот: Селим 18 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1126894)
м (разне исправке; козметичке измене)
'''Фразеологизми''' су устаљене [[Језик|језичке]] јединице састављене од најмање две [[реч]]и које имају јединствено значење.<ref>{{cite book |title=Граматика српскога језика |author=Живојин Станојчић, Љубомир Поповић |year= |publisher= |isbn=}}</ref>
 
Осим што проучава посебну (индивидуалну) реч као [[основну језичку јединицу|основна језичка јединица]] именовања, [[лексикологија]] проучава и сложенију устављену језичку јединицу, устаљени скуп од две или више речи, који се назива фразеологизам (''Ахилова пета, [[царски рез]], кад на врби роди грожђе...'').
 
Да би скуп речи чинио фразеологизам мора да испуњава следећа 3 захтева:
* мора бити устаљен, што значи да мора бити употребљаван у истом распореду делова који чине тај скуп;
* мора имати сложену структуру, шо занчи да мора бити састваљен од најмање две речи;
* мора имати јединстено значење.
 
== Подела фразеологизма према саставу ==
== Подела фразеологизма по значењу ==
По значењу (по семантичком типу)фразеологизми се деле на два типа:
# Глобални фразеологизми: ''Сатерати у мишју рупу, Богу иза леђа, очитати лекцију'', тј они фразеологизми код којих постоји узајамна зависност међу пунозначним речима који их чине. Само у целини (глобално), на пример, фразеологизам ''сатерати у мишју рупу'' значи „надвладати“, „потпуно потиснути“. Када бисмо уместо глагола ''сатерати'' употребили глагол ''отићи, лећи, завирити'', већ не бисмо имали исто значење, као што би то било и да уз глагол ''сатерати'' употребљена нека друга синтагма (''у ров, у кртичну рупу'').
# Компонентни фразеологизми: ''Обећавати златна брда и долине, не вреди ни пребијене паре, гледати крајем ока говорити на сва уста'', тј, они фразеологизми у којима је само један саставни део њихов (једна компонента) носилац фразеолошког значења и то тако што управо он има пренесено значење. У наведеним примерима компонента ''златна брда и долине'' има (пренесено, метафоричко) значење „све најлепше“, „много“, компоненaта ''ни пребијене паре'' има значење „нимало“.
 
== Експресивна страна фразеологизма ==
Што се експресивна (изражајне) страна фразеологизма тиче, сматра се да је она у томе што је фразеологија обележена природом језичког слоја. Наиме, у књижевном (стандардном) српском језику и фразеологија се раслојава зависно од функционалног стила. Зато нам лексикологија, углавном, даје шест типова фразеологије, као најопштију поделу, додајући јој и једну условну, [[емоционалноекспресивну]], поделу. Тако у стандардном језику постоје следеће фразеологије:
 
6. Разговорна фразеологија - коју чине фразеологизми из језика свакодневног комуницирања у различитим животним приликама. Ова фразеологија најчешће емоционално (осећајно) обојена, обележена је ставом говорника - ироничним, шаљивим, добронемерним или злонамерним, или сличним: ''млаити празну сламу'', ''пресипати из шупљег у празно'', ''лупати главом о зид'', ''држати језик за зубима''...
 
== ЛитератураРеференце ==
{{Reflistreflist|2}}
 
== Додатна литература ==
{{refbegin|2}}-{
* Altenberg, Bengt. 1998. On the Phraseology of Spoken English: The Evidence of Recurrent Word-Combinations In A.P. Cowie (ed.), ''Phraseology''. Oxford: Clarendon Press.
* Álvarez de la Granja, María (ed.). 2008. ''Fixed Expressions in Cross-Linguistic Perspective. A Multilingual and Multidisciplinary Approach''. Hamburg: Verlag Dr. Kovac.
* Amosova, N.N. 1963. ''Osnovi angliyskoy frazeologii''. Leningrad.
* Anscombre, Jean-Claude & Salah Mejri (eds.) 2011. ''Le figement linguistique : la parole en-travée''. Paris: Honoré Champion.
* Arsentieva, E.F. 2006. ''Frazeologiya i frazeografija v sopostavitel’nom aspekte (na materiale angliyskogo i russkogo yazikov)''. Kazan’.
* Burger, Harald, Dobrovol´skij, Dmitrij, Kuhn, Peter, & Norrrick, Neal. (eds.) 2007.'' Phraseology: An International Handbook of Contemporary Research:'' Vols. 1-2, Berlin: de Gruyter.
* Kunin, A.V. 1970. ''Angliyskaya frazeologiya''. Moskva.
* Kunin, A.V. 1972. 'F'razeologija sovremennogo angliyskogo yazika''. Moskva.
* Kunin, A.V. 1996. ''Kurs fraseologii sovremennogo angliyskogo yazika''. 2-e izd. pererab. Moskva: Visshaya Shkola.
* Mel’čuk I.A. 1995. Phrasemes in Language and Phraseology in Linguistics. In Martin Everaert, Erik-Jan van der Linden, André Schenk & Rob Schreuder (eds.), ''Idioms: Structural and Psychological perspectives'', 167–232. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum.
* Mokienko, V.M. 1989. ''Slavjanskaya frazeologiya''. Moskva: Visshaya Shkola.
363.220

измена