Штитна жлезда — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (r2.7.2+) (Робот: додато ku:Toşbiya zençelokê)
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Illu_thyroid_parathyroid.jpg|мини|300п|десно|Штитаста и параштитасте жлезде]]
'''Штитаста''' (''Штитна'') или '''тиреоидна жлезда''' је жлезда са [[ендокрине жлезде|ендокриним лучењем]], која се налази у вратном пределу и секретује хормоне [[тироксин]] и [[тиронин]], који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Ц ћелије штитасте жлезде секретују хормон [[калцитонин]], чија је улога у регулацији концентрације [[калцијум]]а у крви и има антагонистичко дејство [[паратхормон]]у, кога луче [[параштитасте жлезде]].
 
Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен навише тј. база наниже. А поред тога на њој можемо разликовати и три стране (предње-спољашњу, унутрашњу и задњу). Она је у блиским односима са органима и крвним судовима предњег дела врата. База је у висини пете или шесте хрскавице душника, а врх допире до средине плоче штитасте хрскавице гркљана одговарајуће стране. Предње-спољашња страна је у односу са: стернохиоидним, стернотироидним и делимично стерноклеидомастоидним мишићем. Док је унутрашња у односу са бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана. А задњом страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са параштитним жлездама.
 
Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у дубину градећи фиброзне преградице, који су сачињени од [[фоликул]]а, а они су основна фукнционална јединица штитне жлезде.
[[СликаДатотека:Thyoid-histology.jpg|мини|300|десно|Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)<br />1-фоликули испуњени колоидом<br />2-коцкасте ћелије<br />3-крвни капилари]]
 
Фоликули су обложени [[базална мембрана|базалном мембраном]] на којој се налази један ред коцкастих [[епител]]них ћелија, које секретују у унутрашњост фоликула супстанцу колоид. Колоид садржи гликопротеин велике молекуларне масе, [[тиреоглобулин]]. Разлагањем овог молекула настају хормони штитасте жлезде. Између коцкастих, епителних ћелија налазе се и Ц-ћелије (парафоликуларне ћелије), које секретују [[калцитонин]].
 
Штитаста жледа ствара и секретује у крв хормоне: [[тироксин]], [[тиронин]] и [[калцитонин]].
* Тиронин (Т<small>3</small>) је активна форма [[хормон]]а (око 5 пута је активнији од тироксина). Тиронин настаје из [[аминокиселина|аминокиселине]] [[тирозин]] и садржи 3 атома [[јод]]а. [[Полуживот]] овог хормона је кратак, око 1 дан. Штитаста жлазда га производи у мањој мери, а углавном настаје у периферији из тироксина, који под утицајм ензима [[дејодаза]] губи 1 [[атом]] [[јод]]а, тако да настаје тиронин. Готово сав тиронин везан је за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]] и [[тироксин-везујући глобулин]] у крви, свега 0,4 % овог хормона је слободно и само тај облик је активни хормон.
* Тироксин (Т<small>4</small>), такође настаје из аминикиселине [[тирозин]], али поседује 4 атома јода. Штитаста жлезда у највећој мери секретује овај хормон. Време полуживота је око 6 дана, и налази се у крву још више везан за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]], [[тироксин-везујући глобулин]], него тиронин, слободно је свега 0.04%. Из њега дејодацијом настаје активни облик тиронин.
За стварање ова два хормона потребан је [[јод]], који се уноси храном из спољашње средине. Недељна потреба за јодом је око 1 -{mg}-. У неким крајевим је концентрација јода у земљи и самим тим храни недовољна, па се [[кихуњска со]] јодира. Јод се апсорбује из [[црева|црева]] и доспева у циркулацију. Ћелије фоликула штитасте жлезде поседују [[мембрански транспорт|транспортни механизам]] (натријум-јод синтранспорт), којим се јод узима у коцкасте (епителне) ћелије ове жлезде и оксидира до елементарног јода уз помоћ ензима пероксидаза. У ћелијама фоликула у [[ендопазматични ретикулум|ендоплазматичном ретикулуму]] и [[голџијев комплекс|голџијевом комплексу]] се из аминокиселине тирозин ствара тиреоглобулин, чији молекул садржи око 70 молекула тирозина. Затим се оксидирани јод уз помоћ ензима [[јодаза|јодазе]] везује за тиреоглобулин. Овакав тироглобулин се депоније у средини фоликула у виду колоида. Из тироглобулина се касније у коцкастим ћелијама отцепљују мањи сегменти који се секретују у крв у виду тироксина и тиронина, такође и тиреоглобулин се секретује у мањој количини.
{{Главни чланак|Тироксин}}
{{Главни чланак|Тиронин}}
* Калцитонин је пептидни хормон који игра улогу у регулисању метаболизма калцијума. Он смањује концентрацију калцијума у крви тако што подстиче његову уградњу у кости у виду калцијумфосфата.
{{Главни чланак|Калцитонин}}
 
 
Тироксин и тиронин се везују рецепторе у [[једро|једру]] ћелије што доводи до интензивне [[транскрипција|транскрипције]] великог броја [[ген]]а структурних и транспортних протеина. Промене се остварују на нивоу читавог организма. Ови хормони доводе до:
* повећања [[базални метаболизам|базалног метаболизма]] услед чега је потрошња енергије повећана, синтеза протеина и раст младих особа се такође убрзавају,
* повећава се и активност [[других ендокрине жлезде|ендокриних жлезда]], секреција [[инсулина]], [[глукокортикоиди|глукокортикоида]]...
* Повећава се број и величина [[митохондрија]] у већини ћелија у телу. То је директно повезано са повећањем активности и потрошњом енргије, јер [[митохондрија|митохондрије]] стварају [[Аденозин трифосфат|АТП]].
* Повећава се активности [[натријумско-калијумска пумпа|натријумско-калијумске пумпе]].
* Подстиче се раст и развиак [[мозак|мозга]] у феталном приоду и током првих неколико година живота. Недостатак тироксина у овом периоду може изазвати [[ментална заосталост|менталну заосталост]] (кретенизам).
* Повећава се разграња [[глукозе]]-гликолиза, али и њено стварање-глуконеогенеза,
* разграђују се [[маст]]и из масног ткива и повећава количина слободних [[масне киселине|масних киселина]] у крви,
* У срцу долази до повећања његовог рада ([[минутни волумен срца]] се повећава), повећава се фреквенца и снага срца.
* Повећана секреција ових хормона може довести до нервозе и других психичких поремећаја.
* Умерена концентрација тироидних хормона повећава снагу мишићне контракције, а повишена концентрација ових хормона доводи на мишићима до појаве [[тремор]]а (подрхтавања) и слабљења мишића.
* За нормалну сексулану функцију потребни су такође ови хормони.
 
== Поремећаји функције штитне жлезде ==
[[Струма]] означава повећање штитасте жлезде. Ово повећање жлезде може бити прећено њеном смањеном, нормалном и повећаном функцијом. Повећање функције се зове [[хипетиреоидизам]], а смањење [[хипотиреоидизам]]. И један и други поремећај може бити: примаран (ако је поремећај на нивоу штитасте жлезде), секундаран (ако је поремећај на нивоу [[хипофиза|хипофизе]]) и терцијаран (ако је поремећај на нивоу [[хипоталамус]]а). Обољења штитасте жлезде се најчешће јављају код жена.
 
=== Хипотиреоидизам ===
* [[Хашимото тиреоидитис]]
* [[Де Кварвејнов тиреоидитис]]
* [[Тиреоидитис]] (запаљење штитасте жлезде)
* јатрогени (после операције) хипотиреоидизам
* Хипотиреоидизам изазван разним медикаментима
* [[Ендемски кретенизам]]
=== Хипертиреоидизам ===
* [[Базедовљева болест]]
* [[Тиреоидитис]] (у почетној фази)
* [[Аденом штитасте жлезде]]
* [[Карцином штитасте жлезде]]
* [[Тиреотоксична криза]]
 
=== Струма ===
* Дифузна и нодуларна струма
 
== Литература ==
* H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun ''Basislehrbuch Innere Medizin'' Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
 
* Arthur C. Guyton John E. Hall ''Медицинска физиологија'' савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
*H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun ''Basislehrbuch Innere Medizin'' Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
*Arthur C. Guyton John E. Hall ''Медицинска физиологија'' савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
 
== Види још ==
* [[Тироксин]]
* [[Тиронин]]
* [[Жлезде са ендокриним лучењем]]
 
== Спољашње везе ==
*[[Тироксин]]
*[[Тиронин]]
*[[Жлезде са ендокриним лучењем]]
 
==Спољашње везе==
{{Commonscat|Thyroid gland}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Hormoni_%C5%A1titne_%C5%BElezde БиоНет школа]
363.220

измена