Штитна жлезда — разлика између измена

[[СликаДатотека:Illu_thyroid_parathyroid.jpg|мини|300п|десно|Штитаста и параштитасте жлезде]]

Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у дубину градећи фиброзне преградице, који су сачињени од [[фоликул]]а, а они су основна фукнционална јединица штитне жлезде.

[[СликаДатотека:Thyoid-histology.jpg|мини|300|десно|Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)<br />1-фоликули испуњени колоидом<br />2-коцкасте ћелије<br />3-крвни капилари]]

* Тиронин (Т<small>3</small>) је активна форма [[хормон]]а (око 5 пута је активнији од тироксина). Тиронин настаје из [[аминокиселина|аминокиселине]] [[тирозин]] и садржи 3 атома [[јод]]а. [[Полуживот]] овог хормона је кратак, око 1 дан. Штитаста жлазда га производи у мањој мери, а углавном настаје у периферији из тироксина, који под утицајм ензима [[дејодаза]] губи 1 [[атом]] [[јод]]а, тако да настаје тиронин. Готово сав тиронин везан је за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]] и [[тироксин-везујући глобулин]] у крви, свега 0,4 % овог хормона је слободно и само тај облик је активни хормон.

* Тироксин (Т<small>4</small>), такође настаје из аминикиселине [[тирозин]], али поседује 4 атома јода. Штитаста жлезда у највећој мери секретује овај хормон. Време полуживота је око 6 дана, и налази се у крву још више везан за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]], [[тироксин-везујући глобулин]], него тиронин, слободно је свега 0.04%. Из њега дејодацијом настаје активни облик тиронин.

За стварање ова два хормона потребан је [[јод]], који се уноси храном из спољашње средине. Недељна потреба за јодом је око 1 -{mg}-. У неким крајевим је концентрација јода у земљи и самим тим храни недовољна, па се [[кихуњска со]] јодира. Јод се апсорбује из [[црева|црева]] и доспева у циркулацију. Ћелије фоликула штитасте жлезде поседују [[мембрански транспорт|транспортни механизам]] (натријум-јод синтранспорт), којим се јод узима у коцкасте (епителне) ћелије ове жлезде и оксидира до елементарног јода уз помоћ ензима пероксидаза. У ћелијама фоликула у [[ендопазматични ретикулум|ендоплазматичном ретикулуму]] и [[голџијев комплекс|голџијевом комплексу]] се из аминокиселине тирозин ствара тиреоглобулин, чији молекул садржи око 70 молекула тирозина. Затим се оксидирани јод уз помоћ ензима [[јодаза|јодазе]] везује за тиреоглобулин. Овакав тироглобулин се депоније у средини фоликула у виду колоида. Из тироглобулина се касније у коцкастим ћелијама отцепљују мањи сегменти који се секретују у крв у виду тироксина и тиронина, такође и тиреоглобулин се секретује у мањој количини.

* Калцитонин је пептидни хормон који игра улогу у регулисању метаболизма калцијума. Он смањује концентрацију калцијума у крви тако што подстиче његову уградњу у кости у виду калцијумфосфата.

* повећања [[базални метаболизам|базалног метаболизма]] услед чега је потрошња енергије повећана, синтеза протеина и раст младих особа се такође убрзавају,

* повећава се и активност [[других ендокрине жлезде|ендокриних жлезда]], секреција [[инсулина]], [[глукокортикоиди|глукокортикоида]]...

* Повећава се број и величина [[митохондрија]] у већини ћелија у телу. То је директно повезано са повећањем активности и потрошњом енргије, јер [[митохондрија|митохондрије]] стварају [[Аденозин трифосфат|АТП]].

* Повећава се активности [[натријумско-калијумска пумпа|натријумско-калијумске пумпе]].

* Подстиче се раст и развиак [[мозак|мозга]] у феталном приоду и током првих неколико година живота. Недостатак тироксина у овом периоду може изазвати [[ментална заосталост|менталну заосталост]] (кретенизам).

* Повећава се разграња [[глукозе]]-гликолиза, али и њено стварање-глуконеогенеза,

* разграђују се [[маст]]и из масног ткива и повећава количина слободних [[масне киселине|масних киселина]] у крви,

* У срцу долази до повећања његовог рада ([[минутни волумен срца]] се повећава), повећава се фреквенца и снага срца.

* Повећана секреција ових хормона може довести до нервозе и других психичких поремећаја.

* Умерена концентрација тироидних хормона повећава снагу мишићне контракције, а повишена концентрација ових хормона доводи на мишићима до појаве [[тремор]]а (подрхтавања) и слабљења мишића.

* За нормалну сексулану функцију потребни су такође ови хормони.

== Поремећаји функције штитне жлезде ==

* [[Хашимото тиреоидитис]]

* [[Де Кварвејнов тиреоидитис]]

* [[Тиреоидитис]] (запаљење штитасте жлезде)

* јатрогени (после операције) хипотиреоидизам

* Хипотиреоидизам изазван разним медикаментима

* [[Ендемски кретенизам]]

* [[Базедовљева болест]]

* [[Тиреоидитис]] (у почетној фази)

* [[Аденом штитасте жлезде]]

* [[Карцином штитасте жлезде]]

* [[Тиреотоксична криза]]

* Дифузна и нодуларна струма