Јединство (новине) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Јединство''' је лист на [[српски језик|српском језику]] покренут у [[Призрен]]у као гласило Обласног одбора Народног фронта Аутономне косовско-метохијске области (АКМО). Први број је изашао [[25. децембра]] [[1944]]. године. У Призрену излази повремено, а од [[1946]]. године излази у [[Приштина|Приштини]], најпре као недељник, а онда два пута недељно – понедељком и четвртком. Потом је орган Социјалистичког савеза радног народа Косова до његовог уједињења са [[Савез комуниста Србије|Савезом комуниста Србије]] у [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичку партију Србије]] 16. јула [[1990]]. године. Од тада издавач „Јединства“ је НИЈП „Панорама“.
== Развој ==
[[СликаДатотека:Logo „Jedinstva“.JPG|мини|250п|десно|Лого „Јединства“]]
 
„Јединство“ је од почетка око себе окупљало српске културне ствараоце, писце, књижевне ккритичаре, сликаре, ликовне уметнике с [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], а објављивало је и књижевне преводе [[албански језик|албанских]] и [[турски језик|турских]] аутора. У оквиру листа, [[1961]]. године, почиње да излази часопис „[[Стремљења]]“ (први главни уредник Раде Николић, потом [[Вукашин Вук Филиповић]]), а готово у исто време штампа и прве књиге. Из те активности [[1979]]. године настаје Издавачка делатност „Јединства“ (први главни уредник [[Миленко Јевтовић]]), која је крајем осамдесетих година названа „[[Григорије Божовић]]“. 1978. године покреће и часопис за науку и друштвена питања „[[Обележја]]“ (први главни уредник Драгољуб Морачић).
[[СликаДатотека:Kulturna rubrika Jedinstva, 1985.JPG|мини|250п|десно|Културна рубрика „Јединства“, 1985.: [[Радосав Стојановић]], [[Даринка Јеврић]], Зоран Фуруновић, [[Мошо Одаловић]], Џевдет Џафа (албански сликар, гост) и Петар Ђуза (аутор Војин Тодић)]]
 
 
Године [[1977]]. „Јединство“, дневни лист на албанском „[[Рилиндја]]“, и лист на турском језику „[[Тан]]“, селе се у Дом штампе, монументалну бетонску грађевину намењену средствима информисања, где је „Јединство“ добило три спрата, „Рилиндја“ девет, „Тан“ један, а на осталима су били Завод за уџбенике и наставна средства САП Косова и „Комунист“ – издање за Косово. У приземљу је у огромном простору била смештена нова штампарија за књиге и новине са две ротације, у то време најмодернија на [[Балкан]]у.
 
Од [[25. маја]] [[1977]]. године „Јединство“ излази као дневни лист све до [[јун]]а [[1999]]. године, до завршетка бомбардовања [[СР Југославија|СР Југославије]] и потписивања [[Кумановски споразум|Кумановског споразума]]. Од уласка [[НАТО]] трупа на Косово и Метохију лист излази повремено у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], часопис "[[Стремљења]]", такође повремено, у [[Београд]]у, а „Обележја“ се гасе. Издавачка делатност је редукована и одржава се у складу с тренутном материјалном ситуацијом НИЈП „Панораме“. Из Дома штампе у [[Приштина|Приштини]] [[1999]]. од имовине и богате документације новинарима „Јединства“ није ништа дозвољено да изнесу.
Ред 17:
 
Од [[1969]]. године „Јединство“ организује књижевне [[Сусрети „Лазар Вучковић“|Сусрете „Лазар Вучковић“]], у знак сећања на свог новинара и песника [[Лазар Вучковић|Лазара Вучковића]] који се утопио у [[Охридско језеро|Охридском језеру]], учествујући на Струшким вечерима поезије.
[[СликаДатотека:Dom štampe u Prištini.JPG|мини|250п|десно|Дом штампе у Приштини (аутор Војин Тодић)]]
 
У оквиру „Јединства“, дуже од деценију, до [[1990]]. излазио је месечни часопис за децу „[[Ђурђевак]]“ (главни уредник [[Мошо Одаловић]]“), „Ауто мото ревија“ (уредник [[Ацо Ракочевић]]), „Просветни лист“, као и листови радних колектива - „Амортизера“ и „Биначке Мораве“. Из културне рубрике „Јединства“, [[1987]]. године, настаје културни додатак „Панорама“ који излази до [[1993]]. године. Културна рубрика „Јединства“ је окупљала велики број стваралаца - у њој су радили књижевници [[Лазар Вучковић]], [[Радослав Златановић]], [[Даринка Јеврић]], Драгољуб Збиљић, [[Мошо Одаловић]], [[Радосав Стојановић]], [[Слободан Костић (књижевник)|Слободан Костић]], Драгомир Костић, Исмет Марковић, Мирко Жарић и сликари Петар Ђуза, Зоран Фуруновић и Шабан Абдула. [[1990]]. године „Јединство“ је објавило ревију „Три века сеобе Срба“ са текстовима познатих научних радника, у тиражу од сто хиљада примерака. „Јединство“ је имало најстарији конкурс за новинску причу у ондашњој [[Југославија|Југославији]].
Ред 26:
 
== Издавање књига ==
[[СликаДатотека:Desanka Maksimović i episkop Atanasije Jevtić u poseti „Jedinstvu“, 1990.JPG|мини|250п|десно|[[Десанка Максимовић]] и епископ [[Атанасије Јевтић]] у посети „Јединству“, 1990, снимак Војина Тодића]]
Одмах по ослобођењу, на Косову и Метохији основана су два издавачка предузећа „Мустафа Бакија“ и „Миладин Поповић“ која помажу развој књижевности, нарочито албанске. Као прва поратна књига појављује се зборник поезије и прозе „Космет пише и пева“, у издању Обласног комитета народне омладине Србије за Косово и Метохију, у посебним издањима на српском и албанском језику, у [[Приштина|Приштини]], [[1951]]. године. Уредници су Есад Мекули, [[Слободан Марковић]] и Вељо Тадић. Своје прилоге објављују: Есад Мекули (Метохијо, На путу, И ми смо људи, На Бледу, Шћиптар пева, Слободо, нисмо те познавали), [[Слободан Марковић]], Алија Џоговић, Раде Николић, Бора Васић, Вељо Тадић, Момчило Лазић, Ремзије Цара, Миомир Ристић, Марк Краснићи, Хивзи Сулејмани, Коста Костић, [[Фадиљ Хоџа]], [[Данило Николић]] (Дим над Стоговњачом), Бора Горкић, [[Вук Филиповић]] (Ујупове бразде) и Ситки Имами.
 
Издавачка делатност „Јединства“ започиње [[1960]]. године објављивањем књиге Мите Миљковића „Знани и незнани“ и Рада М. Николића „Галебови у сутон“ (приче), а као четврта књига наредне године биће штампан роман [[Вук Филиповић|Вука Филиповића]] „Стрма обала“, да би [[1962]]. били објављени есеји [[Владета Вуковић|Владете Вуковића]] „На међи времена“ и заједничка збирка песама [[Радослав Златановић|Радослава Златановића]], [[Лазар Вучковић|Лазара Вучковића]] и [[Божидар Милидраговић|Божидара Милидраговића]] „Додир лета 1962“. До [[1966]]. године објављено је осам књига косовско-метохијских аутора, међу њима и антологија „Новија шиптарска поезија“, коју је приредио Миливоје П. Лучић. Но, издавање књига интензивније креће од [[1970]]. године, кад се око „Јединства“ већ окупила група креативних људи, како из листа, тако и са Универитета у Приштини, па и других косовско-метохијских градова. [[1980]]. године објавиће „Јединство“ „Народну књижевност Срба на Косову“, у девет књига, које је приредио др [[Владимир Бован]].
Ред 44:
 
== Види још ==
* [[Сусрети „Лазар Вучковић“]]
 
* [[Награда Лазар Вучковић]]
*[[Сусрети „Лазар Вучковић“]]
* [[Стремљења]]
*[[Награда Лазар Вучковић]]
*[[Стремљења]]
 
== Литература ==
* Лист „Јединство“,
* Радомир Ивановић: Књижевно стваралаштво Косова на српскохрватском језику, [[Приштина]], [[1971]],
* Александар Б. Дучић: Библиографија књига издавачке куће "[[Григорије Божовић]]" 1960 - 1995, [[Григорије Божовић]] - Народна и универзитетска библиотека, [[Приштина]], [[1998]].