Википедија

Једро — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 73 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q40260 (translate me)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 40:
Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе. Између две деобе, тј. у интерфази, је хроматин распрострањен по целом једру као дифузна маса, да би се у току припреме за деобу кондезовао и наградио хромозоме.
 
Захваљујући томе што се лепо боје (хромос= боја; сома=тело), хромозоми се могу у одређеној фази деобе посматрати под светлосним микроскопом. Најбоље се уочавају за време [[метафаза |метафазе]] митозе па се називају '''метафазни хромозоми'''.
 
'''Број хромозома''' је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се [[кариотип]]. '''Телесне''' (соматске) '''ћелије''' имају [[диплоидан]] (грч. диплоос = двострук) број хромозома (обележава се као''' 2n'''). Диполоидан број представља две гарнитура хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца. (Ова дефиниција диплоидног броја хромозома не важи за [[полиплоидија|полиплоидне]] организме, чије соматске ћелије могу имати више од две гарнитуре хромозома.) Хромозоми који су међусобно слични, а потичу из различитих гарнитура (један из мајчине, а други из очеве), се међусобно спарују градећи парове [[хомологи хромозоми|хомологих хромозома]]. Осим у телесним ћелијама диполоидан број хромозома се налази и у оплођеној јајној ћелији ([[зигот]]у). Телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома.
Ред 48:
== Грађа метафазног хромозома ==
 
Сваки метафазни хромозом се састоји од две '''сестринске хроматиде''' и центромере (примарног сужења). Ове делове садрже сви хромозоми, док се само код неких јавља и секундарно сужење. Сестринске [[хроматиде]] се образују репликацијом ДНК тако да су потпуне једнаке (отуда назив сестринске), односно, садрже исте гене. Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул ДНК, а цео хромозом има два једнака молекула ДНК. Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде. '''Центромера''' усмерава кретање хромозома за време деобе. У области центромере налази се парна протеинска структура названа '''кинетохор''' (грч. кинетикос = покретно) за коју се везују влакна [[деобно вретено|деобног вретена]]. У пару хомологих хромозома се поред сестринских разликују и '''несестринске хроматиде'''. Хроматиде два хомолога хромозома су међусобно несестринске – нису једнаке по генима које садрже.
 
==Литература:==
 
* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
* Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
* Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
* Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Cell nucleus}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Jedro -{BioNet Škola}-]
* [http://zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/biologija%20celije%204.php -{Bioskolos}-]
 
{{-}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Једро”