Манихејство — разлика између измена

[[СликаДатотека:Manicheans.jpg|мини|200п|Илустрација из манихејског рукописа (8/9. век)]]

'''Манихејство''' је учење [[Мани]]ја (216-277), [[Sasanidsko carstvo|персијског]] философа и верског реформатора, који је настојао да учења трију „отаца исправности“ — [[Заратуштра|Заратуштре]], [[Буда|Буде]] и [[Христ]]а — укључи у јединствен филозофски систем<ref name=autogenerated1>Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>.

Манихејство је било организовано као „религија светлости“ која из иранског [[маздаизам|маздаизма]] преузима [[дуализам]] два вечна принципа, [[добро|добра]] и [[зло|зла]], светла и таме, који се, током историје, налазе у непрестаном сукобу. Мани је проповедао да је један дух у свим стварима, од човека па до биљке и минерала. Са зороастризмом дели вегетаријанску исхрану и поштовање биљака и животиња. С будизмом је заједнички култ буђења. У хришћанству, Мани признаје и источне гностичке учитеље [[Маркион]]а и [[Бардесан]]а, који најизразитије одбацују окрутност Старог завета<ref>Filozofijski rečnik,name=autogenerated1 Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>.

[[СликаДатотека:ManichaeismSpread.jpg|мини|380п|Ширење манихејства (око [[300]]-[[500]] године).]]

Манихејски покрет се у IV и V веку шири на исток по [[Кина|Кини]] и на запад [[Римско царство|Римским царством]].<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/G.htm [svetosavlje&#93; Recnik<!-- Bot generated title -->]</ref> Однос римских власти према манихејству је био непријатељски, а манихејски покрет је био предмет окрутних репресија и гоњења. [[Цар Диоклецијан]] је издао против њих законе зато што су се противили званичној државној вери, посебно култу цара као божанства. Касније су и хришћански цареви, [[Теодосије I Велики]] (379-395), [[Валентинијан III]], [[Теодосије II]] и [[Јустинијан I]], законима потискивали манихејство.<ref>http://www.verujem.org/teologija/epifanije_manihejstvo.htm</ref> Манијево учење је служило као снажна инспирација разних [[гностицизам|гностичких]] и хришћанских заједница. Манијева религија се раширила по читавој северној Африци уз Средоземно море све до Шпаније. Чувени црквени отац [[свети Августин]], пре него што се обратио, био је десет година манихејац. На Истоку се Манијев утицај осетио у Тибету, а тим је путем продро и у Кину као и несторијанско хришћанство потом<ref>Filozofijski rečnik,name=autogenerated1 Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>. У средњовековној Европи су под снажним манихејским утицајем били покрети богумила и катара.

* [[Мани]]

* [[Маздаизам]]

* [[Зороастризам]]

* [[Хришћанство]]

* [[Гностицизам]]

* [[Будизам]]