Пад Јерусалима (1187) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 20 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q815161 |
м Bot: formatiranje referenci; козметичке измене |
||
Ред 8:
|територија=
|резултат= Победа Ајубида. Град предат Саладину
|страна1=<center>[[
|страна2=<center>[[
|заповедник1= [[Балиан I Ибелин]]<br /> [[Патриарх Херакл јерусалимски]]<br />
|заповедник2= [[Саладин]]
|јачина1 = непознато
Ред 19:
'''Пад Јерусалима''' се десио [[2. октобра]] [[1187]]. године након опсаде која је трајала од [[20. септембра]] до [[2. октобра]] [[1187]]. [[Балиан I Ибелин]] је предао [[Јерусалим]] [[Саладин]]у, који је дозволио грађанима да напусте град откупнином. Они који нису могли да плате свој откуп су на крају продати у ропство. Поразом у Јерусалиму је почео крај [[Краљевина Јерусалим|Краљевине Јерусалим]]. Европа је одговорила на овај пораз [[1189]], почетком [[Трећи крсташки рат|Трећег крсташког рата]], који су предводили [[Ричард I Лавље Срце]], [[Филип II Август]] и [[Фридрих I Барбароса]].
== Позадина ==
Док су крсташке државице биле у опадању, насупрот њих је расла снага и моћ [[муслимани|муслиманског]] света. Средином друге половине XII века дошло је до стварања јаке и велике државе, која је обухватала [[Египат]], [[Месопотамија|Месопотамију]] и већи део [[Сирија|Сирије]]. На челу ове државе стајао је Јусуф Салах-ад-дин, познат и као [[Саладин]].
Саладин је све своје снаге усмерио на уништење франачких поседа на Истоку. Из године у годину је пустошио њихове поседе, а то је у ствари била само предигра велике офанзиве.<ref>Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. стр. 47.</ref>
== Битка код Хатина ==
До битке код Хатина је дошло [[5. јул]]а [[1187]]. близу [[Галилејско језеро|Галилејског језера]]. Ово је једна од највећих битака у којој су се сукобили крсташи и муслимани. Слабо вођени и несложни крсташи су заузели положаје у деловима где није било воде, док је Саладинова војска била у много бољем положају. Жеђ је мучила крсташе.
Рано ујутру почели су напади на крсташе. Напади су били жестоки, а крсташка војска је само делимично успела да се пробије. Већина је остала опкољена. када је коначно пао и црвени шатор јерусалимског краља, који је био постављен на највишем врху и битка се завршила.<ref name=autogenerated1>Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. стр. 48.</ref>
== Пад Јерусалима ==
После победе код Хатина остао је Јерусалим сасвим одсечен. Опкољавање Јерусалима је отпочело је [[20. септембар|20. септембра]]. Шест дана касније Саладин је наредио да појачају притисак и припреме се за коначан напад. Увидевши да ће тешко одбарнити град, Балијан је отишао на преговоре код султана. Султан у почетку није желео да пристане на преговоре, јер се заклео да ће град заузети мачем. Арапски извори овако описују обраћање Балијана:<ref>Амин Малуф, Крсташки ратови у очима Арапа, Београд 2006. стр. 230-231.</ref>
Ред 36:
Арапски извори кажу да Саладина нису дотакле претње, али да га је дирнуо жар саговорника. Саладин је одлучио да свако мора да плати откуп да би се ослободио, десет динара за мушкарце, пет за жене и један за децу.<ref name="Малуф231">Амин Малуф, Крсташки ратови у очима Арапа, Београд 2006. стр. 231.</ref>
У петак [[2. октобар|2. октобра]] [[1189]]. године Саладин је ушао у град.<ref name="Малуф231"/> За разлику од уласка крсташа у Јерусалим, који је био обележен најсвирепијим крвопролићем, Саладин је поступио са много човечности. Покоља није било а пљачка је спречена на самом почетку. Муслиманске патроле патролирале су градом и спречавале су свако насиље и преступ. Део [[хришћани|хришћанског]] становништва повукао се са нешто иметка у области које су још држали крсташи, у [[Тир]], Триполис и [[Антиохија|Антиохију]]. Они који нису имали средства да се откупе продати су у ропству.<ref
== Види још ==
| |||