Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

м
overlink i druga sredjivanja; козметичке измене
м (Bot: Migrating 1 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q192037 (translate me))
м (overlink i druga sredjivanja; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Kalemegdan 1.jpg|десно|мини|250п|Споменик „[[Победник (споменик)|Победник]]“ на [[Калемегдан]]у]]
[[СликаДатотека:Spomenik obešenim rodoljubima 1941 u Beogradu.JPG|мини|250п|десно|250п|Споменик обешеним родољубима на [[Теразије|Теразијама]], августа [[1941]].]]
[[Краљевина Југославија]] је [[25. март]]а [[1941]]. пристуила [[Тројни пакт|Тројном пакт]]. Због чега је [[27. март]]а уследио масовни протест у [[Београд]]у и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а тешко [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардован]] од стране [[Луфтвафе|немачке авијације]] и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран [[13. април]]а, а [[срем]]ска предграђа су ушла у састав [[НДХ|Независне Државе Хрватске]], нацистичке марионетске државе.
 
Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у [[Србија|Србији]]. У граду су гормирани логори, [[Бањички логор|Бањица]] и [[Логор Сајмиште|Сајмиште]], кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у [[Партизански одреди|партизанске одреде]] који су дејствовали у околини Београда. Београд је [[16. април|16.]] [[17. април]]а [[1944]]. године, доживео још једно [[Бомбардовање Београда (1944)|бомбардовање]], [[Савезници у Другом светском рату|савезничко]], у којем је погинуло око 1.200 грађана.
 
Борбе за ослобођење града су почеле [[13. октобар|13.]] и [[14. октобра]], а град је коначно ослобођен [[20. октобра]] [[1944]]. Ослободили су га заједничким снагама, јединице [[НОВЈ|НОВ Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].
== Бомбардовање Београда и Априлски рат ==
{{Главни чланак|Бомбардовање Београда 1941.|Априлски рат}}
[[СликаДатотека:Bundesarchiv Bild 141-1005, Belgrad, Zerstörungen.jpg|мини|десно|250п|Београд у рушевинама, априла 1941.]]
[[СликаДатотека:Spomenik pilotima 1941.JPG|десно|мини|250п|Споменик браниоцима Београда, априла 1941, на [[Нови Београд|Новом Београду]]]]
[[6. април]]а [[1941.]]. године Немачка авијација отпочела је ваздушне нападе на [[Београд]]. први напад, у три таласа, уз учешће 234 бомбардера и 120 ловаца трајао је од 6:30 до 8:00 часова. током дана су изведена још три напада. Гађани су објекти: железничка станица, електрична централа, болнице, стамбене четврти и склоништа у парковима. До 8. априла је од бомбардовања погинуло око 12.000 лица. Порушене су 672 зграде, јако је оштећена 1.601 зграда, а делимично је оштећено 6.829 зграда.
 
О резултатима шестоаприлског бомбардовања [[Београд]]а, немачки пуковник Тусен, као очевидац, [[16. април]]а [[1941.]]. године, послао је извештај [[Хитлер]]у: ''"Према лично добијеним утисцима, ваздушни напад на Београд био је мање у вези са војним операцијама... Битан моменат дејства ваздушног напада на Београд био је изненађење. Кратко пред напад дат је аларм за напад из ваздуха, али се становништво, које је мислило да се ради о некаквој вежби за заштиту из ваздуха, није освртало на то. Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили са периферије у центар града на пијаце. Отуда је почетак напада довео до великих губитака, а морални утисак је био веома снажан... Морална последица напада битно је појачана буком „штука“ и бомби, што је стварало утисак сталне претње и онда када је дејство удаљено. Присуство жена и деце и осећај да они ни на који начин не могу ефикасно да се заштите, нити да им се може помоћи, оптерећивало је нерве мушкарцима. Људи који су унезверено тумарали улицама тамо-амо и гледали како им се куће руше, а они остају без крова над главом створили су и сами панику... Лешеви, који су се налазили свуд унаоколо, пружили су језовиту слику. Пошто су у Београду организација за заштиту из ваздуха и служба за спасавање потпуно затајиле, лешеви су данима остали да леже на улицама, посути само цвећем... Материјална последица напада постала је нарочито тешка услед уништења електричних и водоводних инсталација, до чега је готово одмах уследило. Њихово уништавање приликом дужег, сталног напада, довело је, после око две седмице, до катастрофе и људе је приморало да напусте град... "''
 
Услед изненадног напада на [[Београд]] [[6. април]]а [[1941.]]. године, један број Југословенских авијатичара, пилота ловаца, винуо се у небо без посебне наредбе и покушао, храбро и пожртвовано да брани слободу своје земље и да се супростави непријатељу.
 
За одбрану [[Београд]]а био је одређен VI ловачки пук, смештен у [[Земун|Земуну]] и [[Прњавор (град)|Прњавору]]. Овај пук је имао 43 авиона ловаца и храбре ваздухопловце, који су пружили снажан отпор. Непријатељ је био збуњен храброшћу Југословенских пилота. Јунаштвом се истакао пилот-ловац [[Душан Борчић]], који се први винуо у сусрет непријатељу и храбро погинуо. У тој неравноправној борби изгинули су: [[Милош Жуњић]], [[Михо Клавор]], [[Јово Капесић]], [[Бранислав Тодоровић]], [[Карло Штребек]], [[Милутин Петров]], [[Миливоје Бошковић]], [[Владимир Горуп]] и [[Добрица Новаковић]]. Ови храбри пилоти часно су бранили Београд. У знак сећања на њих и поштовање према њиховом јунаштву једна београдска улица, на [[Звездара|Звездари]] носи име Улица Десет авијатичара.
 
У [[Београд]]у је [[12. април]]а [[1941.]]. године ушло извиђачко одељење немачког 41. моторизованог корпуса из правца [[Панчево|Панчева]]. Током ноћи и јутра у град су ушли делови VII оклопне дивизије из правца [[Земун]]а и XI оклопне дивизије из правца [[Топола|Тополе]].
 
У [[Београд]]у је [[17. април]]а [[1941.]]. године, у Штабу немачке II армије, потписана безусловна капитулација Југословенске краљевске војске. Овај акт су потписали представници југословенске оружане силе [[Александар Цинцар-Марковић]] и генерал [[Радивоје Јанковић]], представник немачке војске армијски генерал фон Вајкс и италијански краљевски изасланик у Београду пуковник Бонофати.
 
== Београд под окупацијом ==
[[СликаДатотека:Spomenik na Sajmistu.jpg|десно|мини|250п|Спомени жртвама логора на Сајмишту, на савском кеју]]
=== Београдски логори ===
{{Главни чланак|Логор на Бањици|Логор Сајмиште}}
== Београд центар устанка народа Југославије ==
 
Напад Немачке на [[Совјетски Савез]], [[22. јуна]] [[1941.]]. године, комунисти и други патриоти у [[Београд]]у дочекали су спремни на акцију. Истог дана састао се Политбиро [[ЦК КПЈ]]. На овом састанку, после свестране анализе новонастале ситуације, одлучено је да се одмах позове у оружану борбу. Проглас с таквим позивом је одмах штампан, и већ [[23. јуна]] почело је растурање по [[Београд]]у и целој земљи. Била је то историјска одлука. [[Београд]] се претворио у центар у коме су се бројни руководећи органи [[НОП]]-а формирали, састајали и доносили планове за покретање оружане ослободилачке борбе.
 
Политбиро [[ЦК КПЈ]] одржао је у [[Београд]]у, [[4. јула]] [[1941.]]. године, још један историјски састанак, на којем су његови чланови одлучили да се одмах почну оружане акције. Израђен је и детаљан план о покретању партизанских акција и формирању партизанских одреда у целој земљи. После тог састанка, у [[Београд]]у су се, 12. и [[25. јула]] појавила још два значајна прогласа [[ЦК КПЈ]]. У њима је детаљно разрађена политичка линија КПЈ и њена платформа у борби за ослобођење земље.
 
Одазивајући се позиву [[ЦК КПЈ]], београдски комунисти и други родољуби су, већ у јулу, почели да у граду врше озбиљне акције против окупатора. Упоредо с акцијама, из [[Београд]]а је велики број младих људи отишао у партизанске одреде који су дејствовали у ближој или даљој околини.
Три године су у скривеној штампарији на [[Дедиње|Дедињу]] радили Слободан и Бранко, оглашавајући се редовно у данима када су окупатори тврдили да је покрет уништен и да штампарије више нема.
 
Пред само особођење [[Београд]]а домаћи издајници, агенти и [[Гестапо]] успели су да коначно уђу у траг штампарији, [[29.]] јула [[1944.]]. године. Полиција је опколила кућу и кренула ка циљу. О овој издаји и о свим догађајима на време су били обавештени Слободан и Бранко. Сав су материјал који се налазио у штампарији уништили и спалили. са упереним пиштољима дочекали су полицију. Нису се предали. последње метке својих револвера оставили су за себе, да не би пали живи у руке непријатељу. како су заједнички радили и у борби положили своје младе животе, тако су и сахрањени у заједничку раку на [[Гробље ослободилаца Београда 1944 |гробљу ослободилаца Београда]]. За свој велики удео у Народноослободилачкој борби и пожртвовану одбрану штампарије, [[1946.]]. године [[Бранко Ђоновић]] и [[Слободан Јовић]] су проглашени [[Орден народног хероја|народним херојима Југославије]].
 
== Савезничко бомбардовање Београда 1944. ==
{{Главни чланак|Бомбардовање Београда 1944.}}
 
== Борбе за ослобођење Београда ==
[[сликаДатотека:Groblje_oslobodilaca_beograda_1944.JPG|десно|мини|250п|[[Гробље ослободилаца Београда 1944.]]]]
{{Главни чланак|Београдска операција}}
Београд, главни град [[Србија|Србије]] и [[Југославија|Југославије]], ослободиле су [[20. октобра]] [[1944]]. године јединице [[НОВЈ]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].
 
== Београд град Херој ==
Поводом тридестогодишњице ослобођења [[Београд]]а, [[20. октобра]] [[1974.]]. године, председник [[СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]], уручио је председнику Скупштине града Београда [[Живорад Ковачевић|Живораду Ковачевићу]] [[Орден народног хероја]], којим је одликовао град Београд, за изузетни допринос [[НОБ|Народноослободилачкој борби народа Југославије]] и борби против [[Фашизам|фашизма]].
 
[[Јосип Броз Тито]] тада је рекао:
 
== Истакнуте личности Народноослободилачког поокрета и народни хероји Београда ==
[[сликаДатотека:Grob_narodnih_heroja.JPG|десно|мини|250п|[[Гробница народних хероја на Калемегдану]]]]
 
* '''[[Олга Алкалај]]''' (1907-1942), адвокат. Чланица КПЈ од пре рата. Септембра 1941. постала члан привременог Месног комитета КПЈ за Београд. Ухапшена новембра 1941. и била заточена најпре у Бањичком логору, а потом у логору Сајмиште. Убијена 15. марта 1942. године.
* [[Милица Шуваковић]]
 
* '''Јосиф Јозо Шћурла''' (1922-1942), зидарски радник. Члан КПЈ од пре рата. После окупације најпре политички радио у [[Земун]]у, а почетком [[1942]]. прешао у [[Београд]] на дужност организационог секретара МК СКОЈ-а за Београд. Ухапшен и убијен, фебруара [[1942]]. године.
 
== Литература ==
* '''Тито у Београду 1941-1944''', др. Убавка Вујошевић, Музеј града Београда, Југословенска књига, Београд 1977. година
* '''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, Београд 1975. година
* '''Београд град за сва времена''', Даринка Лекић, Наука Београд 1995. година
 
== Види још ==
{{портал2|Београд}}
{{Портал НОБ}}
* [[Априлски рат]]
* [[Бомбардовање Београда у Другом светском рату]]
* [[Београдска операција]]
* [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]]
* [[Важне године из историје Београда]]
 
{{Народни хероји-Београд}}
1.572.075

измена