Википедија

Алжирски грађански рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 18 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q142529
м исправљање правописних и других грешака
Ред 29:
Ослобађање ФИС вођа, Маданија и Белхадја, 2003. није имало значајног ефекта на ситуацију, илуструјући ново поверење у владу које је продубљено председничким изборима [[2004]]. Тада је Абделазиз Бутефлика поново изабран са 85 % подршке две главне странке, а гласање је потврдило подршку народа Бутефликиној политици према герилцима и успешном спречавању насиља широких размера.
 
Септембра 2005. национални референдум је одржан о [[амнестија|амнестији]], сличан закону из [[1999]], да би се зауставило правно гоњење особа које се више не боре и да се пружи компензација породицама људи убијених од стране владиних снага. КонтраверзнаКонтроверзна Повеља о миру и националном опоравку је усвојена са 97 % подршке и 80 % учешћа.<ref>[http://www.lemonde.fr/cgi-bin/ACHATS/acheter.cgi?offre=ARCHIVES&type_item=ART_ARCH_30J&objet_id=917374 Algérie : le "oui" au référendum remporte plus de 97 % des voix], ''Le Monde'', September 29, 2005 {{fr}} </ref> Услови под којим се одвила кампања у Алжиру су били нападани од француске штампе, првенствено „[[Ле Монд]]“ и „[[Л'иманите]]“.
Правник Али Мерабет, на пример, оснивач ''Сомуд-а'', [[невладина организација|невладине организације]] која заступа породице несталих се противио Повељи којом би се "жртве натерале на опрост". Забринут је да време ФИС-а није прошло и напомиње да, иако га људи не подржавају, пројекат ФИС-а, којег пориче као исламски, још увек постоји као претња.<ref> [http://www.lemonde.fr/web/article/0,1-0@2-3230,36-693669,0.html En Algérie, dans la Mitidja, ni pardon ni oubli], ''Le Monde'', September 28, 2005 {{fr}} </ref>
 
Предлог је имплементован Председничким декретом фебруара [[2006]]. и усвојен [[29. септембар|29. септембра]] исте године. Посебно контраверзноконтроверзно је било пружање имунитета бившим герилцима који су се сами предали (за све осим најгорих злочина) и војним лицима (за било коју акцију "брањења нације").<ref>[http://www.ictj.org/en/news/press/release/881.html Algeria: New Amnesty Law Will Ensure Atrocities Go Unpunished], International Center for Transitional Justice, Press Release, March 1 2006</ref> Према алжирским новинама „Ел Хабар“,<ref>[http://www.elkhabar.com/quotidien/lire.php?ida=31783&idc=55 استفادة 408 شخص من قانون المصالحة وإرهابي يسلم نفسه], [http://www.elkhabar.com/accueil/ El Khabar], [[25 September]] [[2006]]</ref> под овим условима предало се преко 400 ГСПЦ герилаца, а укупан број герилаца 2005. се процењивао између 300 и 1000.<ref>[http://english.aljazeera.net/NR/exeres/663E8C85-9120-4A65-BD2B-B70593A19899.htm Algeria puts strife toll at 150,000] Al Jazeera, Thursday 24 February [[2005]]</ref> Међународна федерација за људска права (ФИДХ) се противила амнестији<ref> [http://www.fidh.org/article.php3?id_article=2678 Projet de charte pour la paix et la réconciliation nationale : pas d’impunité au nom de la « réconciliation » !], International Federation of Human Rights, September 22, 2005 {{fr}} </ref>
 
Борбе су наставиле да јењавају али стање опште опасности је било на снази<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/country_profiles/790556.stm BBC News - Algeria country profile - Overview<!-- Bot generated title -->]</ref> Елементи унутар [[Фронт националног ослобођења (Алжир)|Фронта националног ослобођења (ФЛН)]] су предлагали промену [[устав]]а тако да дозволе Бутефлики да се кандидује и трећи пут.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алжирски_грађански_рат”