Операција Кугелблиц — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 5 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q40597 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м stil; козметичке измене
Ред 9:
|територија=
|резултат= Победа немачког [[Вермахт]]а
|страна1 = [[СликаДатотека:Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg|50п|border]] [[Народноослободилачка војска Југославије]]
|страна2 = {{зас|Трећи рајх|size=50п}} Немачки [[Вермахт]]<br />{{зас|Бугарска|size=50п}} Бугарска армија<br />[[СликаДатотека:Chetniks Flag.svg|50п|border]] [[Југословенска војска у отаџбини]]
|јединице1 = [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ]]<br /> [[Пета крајишка дивизија НОВЈ]]<br /> [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ]]<br /> [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. источнобосанска дивизија]]
|јединице2= [[Прва брдска дивизија (Немачка)]]<br />[[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизија Принц Еуген]]<br />[[369. легионарска дивизија]]<br />[[187. резервна дивизија (Немачка)]]<br />[[Дивизија Бранденбург|2. (моторизовани) пук „Бранденбург“]]<br />92. моторизовани пук (Немачки)<br />901. моторизовани пук (Немачки)<br />24. пешадијска дивизија (Бугарска)<br />
|заповедник1= [[Пеко Дапчевић]], командант [[Други корпус НОВЈ|Другог корпуса НОВЈ]]<br />[[Коста Нађ]], командант [[Трећи корпус НОВЈ|Трећег корпуса НОВЈ]]
|заповедник2= Обергрупенфирер [[Артур Флепс]] ({{јез-нем|Obergruppenführer Arthur Phleps}}), командант [[Пети СС брдски корпус (Немачки)|V СС брдског корпуса]]<br />Мајор [[Војислав Лукачевић]], командант горског штаба 148 [[ЈВуО]]
|јачина1 = 12.000 бораца
|јачина2=75.000 бораца
Ред 49:
== Ток операције ==
=== Пријепољска битка ===
[[СликаДатотека: prijepolje_bolnica.jpg|мини|десно|300п|'''Зграда срушена током борби у Пријепољу. На зидовима се виде исписане пароле''']]
Почетком новембра 1943. 1. брдска дивизија концентрисана је у области [[Сјеница|Сјенице]] ради учешћа у операцији ''Кугелблиц''. Током новембра у више наврата њене борбене групе предузимале су испаде и насилна извиђања према слободној територији. Најзначајнији од њих био је удар 14/15. новембра низ долину Милешевке и према Бродареву. Немачке јединице су током тог напада натерале на повлачење батаљоне 3. санџачке бригаде наневши им губитке и заузевши [[Бродарево]], али су се пред противнападом повукле.
 
Оценивши озбиљном опасност од немачке концентрације и врло неповољног односа снага на линији [[Сјеница]] - [[Пријепоље]], Штаб [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] предложио је да своје снаге повуче на леву обалу [[Лим (река)|Лим]]а и да припреми одбрану по дубини, али је штаб [[Други корпус НОВЈ|Корпуса]] одбацио овај предлог и наредио активна дејства на десној обали Лима упркос опасности од опкољавања. Тако су се почетком децембра на десној страни [[Лим (река)|Лим]]а у непосредној околини [[Пријепоље|Пријепоља]] налазила два батаљона [[Друга пролетерска бригада НОВЈ|Друге пролетерске бригаде]]. У самом граду налазила се [[Прва шумадијска бригада НОВЈ]] која је после напорног марша стигла 26. новембра, и била је смештена у згради болнице на десној обали [[Лим (река)|Лим]]а ради одмора.
 
==== Основни проблем напада ====
 
Почетак напада одређен је 4. новембар. Немачка команда пажљиво је анализирала распоред и дејства снага [[НОВЈ]]. [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друга пролетерска дивизија]] имала је 3 батаљона са десне стране [[Лим (река)|Лим]]а. Ови батаљони имали су добар положај у односу на комуникације и у случају јачег напада, могли су послужити као задржавајућа одбрана. Тиме би се добило време за организовање главне линије одбране на Лиму и даље по дубини.
Ред 68:
===== Наставак борбе у Пријепољу =====
На тај начин су јединице [[НОВЈ]] биле принуђене да прихвате борбу у веома подређеном положају. Снаге у [[Пријепоље|Пријепољу]] биле су приковане за положај и тучене премоћном концентрисаном ватром из бројних тешких оруђа, а батаљони са десне стране Лима под сложеним условима пробијали су се према [[Лим (река)|Лим]]у. Њихов целодневни огорчени отпор ипак је задржао наступање
[[СликаДатотека: spomenik_prijepoljskoj_bici.jpg|мини|десно|400п|'''На рушевинама болнице на левој обали Лима у Пријепољу из које су се бранила два батаљона Прве шумадијске бригаде. после рата изграђен је меморијални центар са спомеником и таблама са именима 408 погинулих бораца.''']]Немаца, тако да су немачке моторизоване колоне биле у могућности да наставе наступање према [[Пљевља|Пљевљима]] тек сутрадан, [[5. децембар|5. децембра]]. У сумрак и након пада мрака блокиране јединице [[НОВЈ]] из [[Пријепоље]] кренуле у пробој по групама. Приликом одбране и пробоја претрпеле су врло тешке губитке.<ref>Division Brandenburg, Axis history, http://www.axishistory.com/index.php?id=990</ref>
 
Ово је била једна од примерно изведених и најуспешнијих немачких тактичких акција током рата у [[Југославија|Југославији]], Командант батаљона [[Дивизија Бранденбург|бранденбуржана]] који је заузео мост, капетан Конрад Штајдл ({{јез-нем|Konrad Steidl}}), за ову акцију одликован је витешким крстом.
Ред 89:
Главнина [[Прва брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] у складу са операцијским задатком оријентисала се према [[Чајниче|Чајничу]]. На том правцу налазио се само један батаљон Друге пролетерске, па је 3. батаљон 98. пука [[Прва брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] [[6. децембар|6. децембра]] ушао у [[Чајниче]] и продужио ка одсеку [[Устипрача]] - [[Горажде]], где је ступио у везу са [[7. СС дивизија|7. СС дивизијом]]. На тај начин је [[Прва брдска дивизија (Немачка)|Прва брдска дивизија]] угрозила позадину Пете крајишке дивизије. Истог дана, 5. дивизија одбила је све нападе 1. батаљона 99. пука [[Прва брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]], који је наступао низ [[Лим (река)|Лим]] ка [[Прибој]]у. Тиме се очигледно испољила намера 1. брдске дивизије ка крилном обухвату [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5. дивизије]].
 
Врховни штаб је на основу заплењене немачке заповести открио немачке намере, па је наложио [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Петој дивизији]] да изманеврише немачки притисак и задржи се у западној [[Србија|Србији]] и [[Санџак]]у. Дивизија је, међутим, да би избегла обухват, била принуђена да се под борбом повуче из долине [[Лим (река)|Лим]]а и [[Увац (река)|Увца]] ка [[Вишеград]]у, где је 9. и ноћу 9/[[10. децембар|10. децембра]] прешла [[Дрина|Дрину]], порушила мост и задржала се на просторији [[Рогатица]] - [[Сјемећ]] - [[Сјеверско]], поступивши на тај начин у складу са немачким предвиђањима. Истовремено је, по наређењу [[Врховни штаб|Врховног штаба]], на ову просторију пристигла из Србије и [[Прва јужноморавска бригада|Прва јужноморавска бригада]], која је ушла у састав [[Пета крајишка дивизија|Пета дивизије]], а такође јој се прикључио и батаљон [[Друга пролетерска НОУ бригада|Друге пролетерске]]. Овде је [[Пета крајишка дивизија|Пета дивизија]] ступила у везу са [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизијом]], која се налазила на просторији Соколовићи - Добрашина - Сјеверско.
 
По пристизању у околину [[Рогатица|Рогатице]], [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] стављена је под команду [[Трећи корпус НОВЈ|Трећег корпуса]], који је наредио њено ангажовање на правцу [[Сребреница]] - [[Зворник]].
Ред 155:
[[Љубодраг Ђурић]] сматрао је да је кривица неправедно приписана њему. У својој мемоарској књизи под насловом „''Сећања на људе и догађаје''“ (Рад, Београд 1989) Ђурић је изнео своју аргументацију којом део кривице приписује штабу [[Други корпус НОВЈ|Другог корпуса]] и команданту [[Пеко Дапчевић|Дапчевићу]].
 
== Литература ==
* [http://www.znaci.net/00001/153.htm Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 2] - Војноисторијски институт, Београд 1963
* [http://www.znaci.net/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen"], Munin-Verlag, Coburg 1978.