|
'''Кокошињски покољ''' је израз за најбруталнији злочин комита [[ВМРО]]-а над Србима у [[Македонија| Македонији]], односно [[Стара Србија |Старој Србији|]], како се тада у Србији ова област називала. Израз кокошињски покољ односи се на неколико злочина комита Вмро[[ВМРО]]-а. у околини [[Куманово| КумановКуманова]] и [[Кратово| Кратова]] у периоду јул-октобар 1904. године. Злочине су извршиле чете [[ВМРО|]]-а- под командом војвода Атанаса Бабате и Јордана Спасова. Збирни назив Кокошињски покољ за убиства у селима Кокошињу, [[Шопско Рударе |Шопском Рудару|]] и [[Татомир| Татомиру|]] дала је српска штампа пошто је у том селу пало највише жртава.
Покољи су почели 11. јула када је јордан Спасов у селу [[Татомир Татомиру|Татомиру]] убио сеоског првака Диму Спасића Пртеју због одбијања да село преведе у [[Бугарска егзархија |Бугарску егзархију|]]. Атанас Бабата је покољ извршио због наводног подказивања Турцима три чете [[ВМРО]]-а које су уништене 11. јула исте године.<ref>Куманов, Милен. „Македония. Кратък исторически справочник“, София, 1993.</ref><ref>Николов, Борис Й. Вътрешна македоно-одринска революционна организация. Войводи и ръководители (1893-1934). Биографично-библиографски справочник, София, 2001, стр. 158 - 159.</ref> Бабата је са четом 6. августа дошао у село и ликвидирао кмета Трајка Цара, првака Миту Пржу, његовог сина Гроздана, унука Гаво и Јована Ивановића - Чекеренду, Проту Алексића, старог учитеља Данета Стојновића и кумановског учитеља о Јована Цветковића, и његовог рођака Милана Поп Петрушиновића. убијено је укупно са 53. људи, након чега је Бабата одржао говор о бугаризму и неопходности прихватања [[Бугарска егзархија |Бугарске егзархије|]]. У село [[Шопско Рударе|]] чета Јордана Спасова ушла је 24. августа. Четници су убили 4 човека и три жене које су пре убиства силовали.<ref>Документи о спољној политици Краљевине Србије 2, Додатак 1, Организација српска одбрана 1903-1905, Београд 2008, прилог бр. 1.</ref><ref>С. Симић, Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998, 123-129.</ref><ref>С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 168-170.</ref><ref>↑ Илюстрация Илинден, година ХІІІ, януари 1941, книга 1 (121), с. 9.</ref> Месец дана касније Спасов се вратио у село и наредио приступање [[Бугарска егзархија |Бугарској егзархији|]].<ref>http://www.promacedonia.org/obm2/25.html</ref> Прича о издаји Турцима која се налази у бугарским иѕворима није вероватна јер су се убиства у селима између [[Кратово| Кратова|]] и [[Куманово Куманова|Куманова]] извршавала и пре и после наводне издаје. Приступање села [[Кокошиње| Кокошиња|]], [[Кшње| Кшња|]], [[Шопско Рударе |Шопског Рудара|]], [[Татомир |Татомира|]], [[Живаљево| Живаљева|]] , [[Туларево |Туларева|]], [[Нивчане |Нивчана|]], [[Лешће| Лешћа|]], [[Пашанџиково| Пашанџикова|]], [[Злетово| Злетова|]] и [[Горне Кратово| Горнег Кратова|]] [[Бугарска егзархија |Бугарској егзархији|]] након покоља јасно сведоче о мотивима убица.<ref>http://www.promacedonia.org/obm2/12.html</ref>
==Извори==
|
