|
Након [[Берлински конгрес|Берлинскога конгреса]] [[1878]]. [[аустроугарска]] војска под вођством генерала Јовановића ушла је [[2. август|2. августа]] [[1878]]. у Љубушки. За вријеме аустроугарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи [[вино|винарству]] и узгоју [[дуван]]а, извршена је [[мелиорација]] Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.
[[Први светски рат]] Љубушком је донео велику глад, неимаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине СХС]], када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу [[1941]]., по устројству [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. У самом [[Други светски рат|Другом светском рату]] у Љубушком није било већих жртава. Међутим, почетком [[1945]]. и након краја Другог светскога рата страдао је и један дио усташа и припадника војске НДХ из љубушкога краја, претпоставља се њих око 2.000.
Послије потписивања [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], [[1995]]. године, општина Љубушки је у цјелини ушла је састав [[ФБиХ|Федерације БиХ]].
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Љубушки}}
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Љубушки је имала 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места. У граду Љубушком било је 4.198 становника (2.658 Хрвата, 1.174 Муслимана, 53 Срба, 180 Југословена и 133 осталих).
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
| style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]]
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]]
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]]
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]]
| align="right" | 26.127 (92,19%)
| align="right" | 25.334 (91,77%)
| align="right" | 26.198 (92,67%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|Муслимани се данас изјашњавају као [[Бошњаци]].}}
| align="right" | 1.592 (5,61%)
| align="right" | 1.498 (5,42%)
| align="right" | 1.812 (6,40%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Срби]]
| align="right" | 65 (0,22%)
| align="right" | 83 (0,30%)
| align="right" | 118 (0,41%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]]
| align="right" | 227 (0,80%)
| align="right" | 515 (1,86%)
| align="right" | 49 (0,17%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | остали и непознато
| align="right" | 329 (1,16%)
| align="right" | 173 (0,62%)
| align="right" | 92 (0,32%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | Укупно
| style="text-align:right;"| 28.340
| style="text-align:right;"| 27.603
| style="text-align:right;"| 28.269
|}
==Насељена места==
Бијача, [[Церно (Љубушки)|Церно]], Црнопод, Црвени Грм, Доле, Граб, Грабовник, Градска, Греда, Грљевићи, Хардомиље, Храшљани, Хумац, Кашће, Клобук, Липно, Лисице, Љубушки, Милетина, Мостарска Врата, Ораховље, Оток, Преграђе, Пробој, Пролог, Радишићи, Стубица,
Студенци, Шиповача, Тескера, Вашаровићи, Вељаци, Витина, Војнићи и Звирићи.
== Напомене ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ljubuški}}
{{Административна подела Босне и Херцеговине}}
| 