Ђакова буна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м linkovanje; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 11:
Побуњени народ по Ђаковом позиву кренуо је за [[Топола|Тополу]], где се окупило око 5.000 људи, међу којима је поред сељака било доста трговаца, свештеника и кметова. Скуп у Тополи имао је карактер прве општенародне скупштине у Србији, сазване и одржане против воље власти. На скупштини су дошле до изражаја различите тенденције и под утицајем људи које су старешине убациле да одвраћају народ од буне, вођство је започело преговоре.
Кнезу Милошу је са скупштине [[1. фебруара]] упућен акт у коме се тражи да се укине „кнежевски зулум“, смање порези и друге дажбине, забрани кулучење старешинама и врате народу политичка права и самоуправа.<ref>[[Енциклопедија Југославије]] ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1984. том 3 стр. 724</ref>. У свом одговору кнез Милош је оптужио Ђака за везу с [[Турци]]ма, навео да су то захтеви шаке незадовољника и претио побуњеницима војском.
Скупштинским актом од [[2. фебруара]] одговорено је да су на скупштини окупљени представници свих 12 нахија и да су то захтеви народа целе Србије. Кнез Милош је сакупио нешто војске, која је под [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]] стигла већ 2. фебруара на положаје према побуњеницима. Читаве ноћи уочи [[3. фебруара]] Ђак се саветовао са вођама побуњеника. Одлучено је да се одустане од оружаних сукоба, упути депутација за захтевом кнезу Милошу, а народ распусти. Вучић је пропустио депутацију, али није сачекао да се побуњеници разиђу, већ их је напао с леђа. У сукобу је и сам Ђак рањен, али је успео да измакне. Обезглављени сељаци су постали жртве Вучићевих репресалија.
| |||