ХРС-100 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 1 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q5635807 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м linkovanje; козметичке измене
Ред 1:
{| align="right" cellpadding="0" cellspacing="0" vspace="0"
|[[СликаДатотека:HRS-100.jpg|десно|мини|150п|Испитивање ХРС-100 (ИМП-Београд)]]
|-
|[[СликаДатотека:HRS-100-Moscow.jpg|десно|мини|650п|ХРС-100 испоручен Академији наука у Москви,1971.]]
|}
'''ХРС-100''' ('''Х'''ибридни '''Р'''ачунарски '''С'''истем) је рани хибридни рачунарски систем саграђен од 1968. до [[1971]]. године у Институту „Михајло Пупин"-Београд. То су хибридни рачунари треће технолошке генерације, које су развили инжењери [[Институт Михајло Пупин|Института „Михајло Пупин“]] и инжењери из Совјетског Савеза. Први систем ХРС-100 је био испоручен Совјетској академији наука у Москви крајем 1971. године. Предвиђена је била производња још неколико примерака за испоруку Чехословачкој и Источној Немачкој, али то није реализовано, већ су произведена само три система ХРС-100 за Институте АН СССР у Москви и Новосибирску .
Ред 13:
** централни [[процесор]];
** 16 килоречи од 0.9 μs, 36-[[бит]]на примарна [[меморија]] од магнетних језгара, прошириве до 64 килоречи
** секундарна меморија: изменљиви дискови (макс. 8 ком);
** периферни уређаји ([[телепринтер]]и, читач/бушач папирних трака, паралелни [[штампач]] и читач бушених картица)
* вишеструки модул аналогног рачунара;
* линк уређаји за повезивање;
* Више аналогних и дигиталних периферних уређаја:
** '''за дигитални део''':
*** CDC-диск јединице, типа 9432D,
*** Читач и бушач траке, типа РЕ 1001 и РЕ 4060,
*** Читач картица, типа DP SR300 (макс.300 карт/мин),
*** Линијски штампач, типа DP 2440 (макс.700 лин/мин),
*** Телепринтер IBM 735 (макс.15 зн/сек).
** '''за аналогни део''':
*** Вишеканални ултра-виолетни писач,
*** Тробојни [[осцилоскоп]],
*** X-Y цртачки уређај.
 
== Тим пројектаната ==
Руководство Екипе за развој и израду система ХРС-100:
 
Ред 39:
** [[Софтвер]]ски систем: проф. Е.А.Трахтенгерц (СССР), проф. Недељко Парезановић(СФРЈ).
 
[[СликаДатотека:HRS-100, CPUandANC mini.jpg|десно|мини|340п| ХРС-100, Центр.Процесор и Аналогни Рачунар, Москва 1971.]]
 
== Литература ==
#* Б. Ј. Коган (едитор), „ГВС-100, Гибриднаја вичисл. система“, изд. ИПУ АН. СССР, Москва 1974. (књига на руском језику)
#* „Хибридни рачунски систем ХРС-100", часопис Аутоматизација у ХПЕЕА, бр.23, стр.3-39, Београд 1972.
#* П. Врбавац, С. Ојданић, Д. Христовић, С. Марјановић, Д. Поповић, М. Хрушка и др."Хибридни рачунарски систем ХРС-100", Зборник 15. Конф. ЕТАН-1971, стр. 45-66 (осам чланака), Сплит, 7. јун 1971.
#* В. Батановић, Ј. Кон(Ед): „ИМП Ризница знања“, стр. 45-48, Изд. ИМП- ПКС, Београд 2006.
#* Душан Христовић: „Развој рачунарства у Србији“, ФЛОГИСТОН, бр.18-19, стр.89-105, изд. МНТ, Београд 2010-2011.
#* Д.Бечејски-Вујаклија,Н.Марковић(Ед): "50 година рачунарства у Србији (Хроника дигиталних деценија)" књига,стр.37-44, ДИС,ИМП,ПС пресс, Београд 2011.
 
Више детаља о систему ХРС-100 (Дигитални рачунар, Линк, Аналогни рачунар) има у чланцима Зборника ЕТАН-1971 (Осам чланака са више аутора) напр:
# П. Врбавац (стр.45-47).
# С. Ојданић, Г. Константинов, М. Ерцеговац, Ј. Детлингер, П. Јовановић (стр. 49-51)
# Д. Христовић, С. Ојданић, М. Јоцковић, Љ. Марковић, Р. Илић, М. Покорни (стр. 53-55)
# С. Марјановић, П. Пејовић, О. Џигурски, М. Матејић, П. Самарџија, М. Храшовец, Ј. Ђорђевић (стр. 55-57)
# Д. Поповић, Ђ. Лазић, А. Грнаров (стр. 59-62)
# М. Хрушка, Ч. Миленковић (стр. 63-66)
# С. Ојданић, М. Покорни
# А. Грнаров и др.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/ХРС-100