ХРС-100 — разлика између измена

{| align="right" cellpadding="0" cellspacing="0" vspace="0"

|-

|}

'''ХРС-100''' ('''Х'''ибридни '''Р'''ачунарски '''С'''истем) је рани хибридни рачунарски систем саграђен од 1968. до [[1971]]. године у Институту „Михајло Пупин"-Београд. То су хибридни рачунари треће технолошке генерације, које су развили инжењери [[Институт Михајло Пупин|Института „Михајло Пупин“]] и инжењери из Совјетског Савеза. Први систем ХРС-100 је био испоручен Совјетској академији наука у Москви крајем 1971. године. Предвиђена је била производња још неколико примерака за испоруку Чехословачкој и Источној Немачкој, али то није реализовано, већ су произведена само три система ХРС-100 за Институте АН СССР у Москви и Новосибирску .

** централни [[процесор]];

** 16 килоречи од 0.9 μs, 36-[[бит]]на примарна [[меморија]] од магнетних језгара, прошириве до 64 килоречи

** периферни уређаји ([[телепринтер]]и, читач/бушач папирних трака, паралелни [[штампач]] и читач бушених картица)

* вишеструки модул аналогног рачунара;

* линк уређаји за повезивање;

* Више аналогних и дигиталних периферних уређаја:

 

Руководство Екипе за развој и израду система ХРС-100:

 

** [[Софтвер]]ски систем: проф. Е.А.Трахтенгерц (СССР), проф. Недељко Парезановић(СФРЈ).

 

 

== Литература ==

 

Више детаља о систему ХРС-100 (Дигитални рачунар, Линк, Аналогни рачунар) има у чланцима Зборника ЕТАН-1971 (Осам чланака са више аутора) напр:

 

== Види још ==