Луј де Број — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Луј де Брољи
м Враћене измене 93.87.143.148 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Ред 1:
{{Научник
|име = Луј де БрољиБрој
|слика = Broglie Big.jpg
|ширина_слике = 200px
|опис_слике = Луј Виктор де БрољиБрој (1892-1987)
|датум рођења = [[15. август]] [[1892]].
|место_рођења = [[Дјеп]]
Ред 19:
|награде = [[Датотека:Nobel_prize_medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за физику]] (1929.)
}}
'''Луј де БрољиБрој''' или '''Луј- Виктор-Пјер-Ремон, 7. војвода де БрољиБрој''' ({{јез-фра|Louis de Broglie}}; [[15. август]] [[1892]] — [[19. март]] [[1987]]) био је [[француска|француски]] [[физичар]]. Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1929.]] за откриће дуалне природе [[електрон]]а. Био је члан и повремени секретар [[Француска академија наука|Француске академије наука]].
 
"У [[француски језик|француском језику]] -{De Broglie}- се изговара као {{IPA|[də bʁœj]}}, слично изговору презимена -{De Broy}-. Ради се заправо о промени изговора [[Италија|италијанског]] презимена -{Broglia}- (''Броља'') које су носили Де БрољијевиБројови преци, а које је галицизовано [[1654]]. [http://genealogy.euweb.cz/broglie/broglie3.html].
 
== Биографија ==
Ред 33:
Интересантно је приметити да у својим каснијим истраживањима Луј де Број није дошао ни до једног резултата, који би био бар приближно једнак овом његовом епохалном открићу, до кога је дошао радећи на својој докторској дисертацији.
 
== Де БрољијеваБројева релација ==
Прва де БрољијеваБројева једначина повезује таласну дужину са [[импулс]]ом честице
 
:<math>\lambda = \frac{h}{p} = \frac {h}{\gamma mv} = \frac {h}{mv} \sqrt{1 - \frac{v^2}{c^2}}</math>
Ред 43:
 
== Каснији рад ==
Рад де БрољијаБроја на дуалној природи материје је био кључан за откриће и развој [[квантна механика|квантне механике]]. Међутим квантна или таласна механика се заснивала на таласним функцијама, чији квадрат је представљао вероватноћу налажења електрона у одређеној тачки простора. Де Брољу се, као ни [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајну]] и [[Ервин Шредингер|Шредингеру]], није свиђала индетерминистичка природа новостворене квантне механике (погледати чланке "[[ЕПР парадокс]]" и "[[Шредингерова мачка]]"). Због тога је радио на покушајима да развије каузално објашњење квантне механике. Радио је и на [[Пол Дирак|Дираковој]] електронској теорији, новој теорији светлости, општој теорији честица са спином и примени таласне механике на нуклеарну физику.
 
== Спољашње везе ==
Ред 55:
== Литература ==
 
* Луј де БрољиБрој и физика честица и поља, Зборник радова са Научног скупа псовећеног стогодишњици рођења Луја де БрољијаБроја, Свеске физичких наука, VI(1) 1-182, Београд, 1993., Институт за теоријску физику Београд.
 
{{DEFAULTSORT:БрољиБрој, Луј де}}
 
[[Категорија:Рођени 1892.]]