Банатска Паланка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 9 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q806130 (translate me)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 55:
Године 1666. посетио је Јени Паланку турски инспектор тврђава, Евлија Челебија, и написао подробан опис тврђаве и вароши.
 
Када се крајем [[17. век]]а. Нова Паланка је заштићавала везу Београд са Оршавом. Темишваром и Алмашем. Узан ток [[Дунав]]а код тврђаве назван је „ новопаланачки пролаз”.
1689. била је тврђава у рукама царске војске, која већ идуће године напушта. Тада преузима брањење овог положаја на Дунаву куруцки Краљ Емерик Текели. 6. новембра 1697., генерал гроф Рабутин извршио је војни излет из Карансембаша до Паланке, порушио тврђаву, па се опет повукао. [[Турци]] су поново обновили тврђаву. Војска је бројала 1707 г. посаду од 228 људи
 
Године [[1713]]. била су овде 34 православна дома. 16. новембра [[1716]]. Турци су предали тврђаву аустријском генералу [[Флоримунд Мерси|Мерсију]] и тиме је овде престало турско господарство. У лето [[1717]]. марширао је генерал Мерси на челу својих трупа из Паланке против Оршаве. Тада је овде било 37 српских домова.
 
Тада [[Аустрија]] уреди [[Банат]], крајеве око [[Тамиш]]а, као војничку провинцију под новим именом „ Темишварски Банат”, са седиштем у Темишвару, и са немачким званичним језиком. Провинција је подељена у 11 диштриката,(срез општина) од којих је један добио име „ Новопаланачки”. Истовремено је решено интензивно насељавање ове покрајине, па су у ту сврху овамо досељавани и Немци из Рајха. И Нова Паланка, чије утврђење је обновљено, насељена је Немцима, који су образовали једну општину и имали свога свештеника. Основан је и један Францинскански настир и подигнута једна касарна.
 
Године 1734. било је 499 душа. Истовремено основан је у диштрикту један низ колонија. Али ове су колоније биле кратког века. Аустрија и Турска су заратиле. По Аустрију се тај рат довршио несрећно. Турци су упали у државу, са њима и куга, а Румуни су се побунили. Тада су Немци, становници тих колонија, утекли испред Турака према Темишвару, а њихови су домови похарани.
 
26. септембра 1736. капитулирао је пуковник Шмехан и Турци су месец и више дана господарили овом крајем. 16. октобра 1739. заузео је тврђаву аустријски пуковник Беренклау.
Ред 72:
 
По свој прилици тих година премештено је ово српско село од дунавске обале више на север.
Паланка је 1782. г имала 927 православних [[становник]]а.
 
Године 1788. био је „ други и последњи” турски рат. 2 јула инспицирао је цар [[Јосиф II]] дунавску линију, па и Паланку, где је обновљен редут. Када су Турци са молдавске стране пробили у банатску равницу, напустио је мајор Липтаи са своје копаније утврђење, које поново освоји генерал-мајор Харах, 21. октобра. Од тога времена нема важности и не спомиње се више тврђава.
у Паланци 1803. г живи 950 православних становника.
 
 
Када 1808. припремао српски устанак у [[Банат]]у, који је требао да букне у белоцркванској околини, а помогнут са србијанске стране, спремао се бимбаша Добрњац да из Србије код Паланке пређе у Банат. Подигнута је садашња [[црква]] [[1826]]. Године 1827. бројала је Паланка 1195 православних и 6 католика.<BRbr />
До тога времена важила је Паланка као дунавско пристаниште. Код Паланке је вршен претовар из лађа које су низ Дунав пловиле у барке одређене за Турску. С тога је овде била царинарница. Наскоро дошло је до промена Регулација Дунава, железнице и паробродски саобраћај изменили су из основа стање.
17. априла 1829. наредило је мађарско намесништво премеравање дунавског корита од Нове Паланке до Чернеца. 1834. отпочела се код Базијаша градња Сечењиевог пута, који је смањио пристанишни значај Паланке.
Ред 90:
Паланка је 1854 г. припадала врачевгајској копанији и бројала 958 душа.
 
Паланка је године 1873. припојена је молдавском срезу крашовског комитата, а 1876. белоцркванском срезу тамишког комитата.<br />
Општински атар је врло шесто страдао од поплаве. Тако у новијем времену: 1875., 1896., 1907., 1909., 1910., 1910., 1924. и 1926. године.
 
Бријно кретање становништва:
Ред 115:
''Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.''
 
Када је [[1914]]. избио [[први светски рат]], пребегло је у Србију 15 Паланчана, који су се борили као добровољци. Аустријске власти узеле су из Паланке таоце, па и интрнирали некоје. У јесен [[1915]]. г, пред офанзиву против Србије, Паланка је евакуисана и становници трансферирани у унутрашњост. Угарске. 7. октобра извршио је овде једа део немачке армије прелаз преко Дунава, у присуству командујући Макензена и Галвица. После једномесечног осуства вражени су становници у своје опљачкане домове, те су стога у зимско доба многи гладовали и злопатили се.
 
6. новембра [[1918]]. стали су први српски војници, једна чета добровољаца, код Паланке на Војвођнско земљиште.
Ред 254:
{{извори}}
 
== Лирература ==
'''''Коришћена литератураЛитература'''''<br />
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
* Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: '''[[Феликс Милекер]]''' библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
* -{A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes}-. 1903)
* -{Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár}- 1891.
* -{Der europäische Flugsand}- J. 1873.
* Банатски живи песак. -{H.Košanin}-. (Политика. 22/ XII-1923.).
* Пешчара П. Вујевић. У народној Енциклопедији. Књига III.
* -{Geschihte d. Banats. Schwicker J.H. Gr.Beckerek}- 1861.
* -{Hoffmann, Leo: Deutsch-Werschetz in der ersten großen Ansiedlungsperiode. Werschetz 1923.}-
* -{Milleker, Felix: Geschichte des Banater Teiles des Unteren DonauGebietes. (Gegend von}- -{Weißkirchen und Werschetz). Werschetz 1929. 21 S., B.B. Nr. 41}-
* -{Milleker, Felix: Kurze Geschichte von Werschetz Werschetz 1935.}-
* -{ [[Феликс Милекер]]: Kratka istorija Vrsca. (Kurze Geschichte von Werschetz). Werschetz 1935}-
* »Летопис « Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина (Беч 1999). Летопис Период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
 
* '''''Напомене'''''<br />
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летопис« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
 
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната.
 
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. <br />
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.