Општина Ада — разлика између измена

13 бајтова додато ,  пре 7 година
м
razne ispravke 6; козметичке измене
м (Bot: Migrating 6 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q482146 (translate me))
м (razne ispravke 6; козметичке измене)
'''Општина Ада''' је једна од [[Општине Србије|општина у Републици Србији]]. Налази се у [[Војводина|Војводини]] и спада у [[Севернобанатски округ]]. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 227 [[километар|km²]] (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 [[хектар|ha]], а на шумску 235 -{ha}-). Центар општине је град [[Ада (место)|Ада]]. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из [[2002]]. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из [[2004]]. [[природни прираштај]] је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.
 
== Насељена места ==
* [[Ада (Ада)|Ада]]
* [[Мол (Ада)|Мол]]
* [[Утрине]]
 
[[СликаДатотека:Ada mun.png|лево|мини|280п|Мапа општине Ада]]
== Историја ==
Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке [[Тиса|Тисе]]. Осим [[град]]ића Ада, општину чине насеља [[Мол (Ада)|Мол]], [[Стеријино]], [[Утрине]] и [[Оборњача]] у којима живи око 24000 [[становник]]а, већином [[Мађар]]а, [[Срби|Срба]], Југословена и остале [[националнос]]ти.
Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су [[Римљани]], [[Хуни]] и [[Авари]] који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се [[Мађар]]и, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: {{јез-мађ|Асоњфалва }}, {{јез-мађ|Банфалва,}} Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године [[1694]]. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе [[Арсеније III Чарнојевић|Арсенија Чарнојевић]]а. Касније се назив мења на Острово ([[1702]].г.) да би се на карти Тамишке бановине [[1723]]. године појавио назив АДА-ХАТТА.
Године [[1836]]. Ада је проглашена за трговиште и добила право на [[амблем]]. Прва православна основна [[школа]] основана је [[1703]]. године, а католичка [[1760]]. године док је [[1885]]. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради [[пошта]] и [[телеграф]]. [[Железничка пруга]] изграђена је [[1889]]. године, а [[1908]]. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.
 
У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама. <ref>Banatera еciklopedija Banata(2006) </ref>
 
== Етничка структура ==
* [[Мађари]] - 14558 (76,64%)
* [[Срби]] - 3324 (17,5%)
* [[Роми]] - 277 (1,45%)
* [[Југословени]] - 275 (1,44%)
* остали
 
Сва насељена места имају већинско [[мађар]]ско становништво.
== Референце ==
{{извориreflist}}
{{Севернобанатски округ}}
 
363.220

измена